Rezidba nektarine i breskve u fazi mirovanja

Rezidba nektarine i breskve u fazi mirovanja
Da bi se održala redovna rodnost, dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću, dug period racionalne eksploatacije zasada, komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. Intezitet reidbe je izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto.Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. Zato u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost.
Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova. Iz tog razloga, osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo. U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji, jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne grane, tipične rodne grane,majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01.02.2010. god.) se znatno razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. Način i intezitet rezidbe treba da prati opšte stanje voćaka, sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. Ipak, pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana, najbolje mešovitih, za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune, naročito onih ostavljenih rodnih grana. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana, mogućnost navodnjavanja, proredjivanje plodova, pravilna i blagovremena zaštita…) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 cm. Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera, tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova.
Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog uzgojnug oblika. To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta, izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. Znači, sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje, neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“, odnosno vršimo prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji.

Boban Marković dipl.inž.polj.