Najčešća bolest žitarica i geografski najraširenija je pepelnica. Svaka vrsta žitarica je napadnuta od specifičnog patotipa ove gljive. Štete dolaze od činjenice da pepelnica ometa normalnu funkciju lista i stabljike. Prosečni gubici prinosa pšenice iznose 5-10% dok su kod ječma duplo veći. Kod napada pepelnice dolazi do manjeg usvajanja skroba u zrno, pa time i smanjenja kvaliteta zrna. Pepelnicu nije neophodno suzbijati preventivno ali ne sme se dozvoliti da zahvati veću površinu biljke. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke naročito list zastavičar i klas. Simptomi razvoja pepelnice u početku se teško uočavaju. Primarna zaraza zahvata osnovu donjih rukavaca, odnosno stabla, na mestima gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i bolest se postepeno širi ka gornjim delovima biljke. Na zaraženim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka, prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu površinu lista i dobijaju sivo-smeñu boju. Razvoj bolesti zavisi od temperaturnih uslova i vlažnosti vazduha tokom marta i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom periodu dovode do intenziviranja rasta. Hemijsko suzbijanje pepelnice treba primenjivati samo u slučaju kada se proceni da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka naročito list zastavičar i klas. Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite protiv prouzrokovača sive pegavosti lista pšenice.
Za portal uredio Bojan Mijatović dipl.inž. zaštite bilja
Izvor: PSSS Mladenovac
Mijatović Bojan
Mijatović Bojan