Prihrana strnih žita,izbor oblika azota za prihranu-Snežana Stojković-Jevtić

Kako se bliži vreme prihranjivanja , treblo bi se pozabaviti izborom oblika azota za prihranu. postavlja se pitanje kojim oblikom azota prihraniti biljke,koji oblik azota ima bolji efekat na rast i razvoj biljaka a isto tako i na prinos i kvalitet biljaka.
Biljke koriste azot u vidu amonijačnog i nitratnog jona.Osim jona biljke mogu asimilovati i neka organska jedinjenja azota.Za praktičnu ishranu biljaka od organskih jedinjenja važna je samo urea.
Mnogi faktori utiču na izbor oblika azota za prihranjivanje.Jedan od najvažnijih je pH vrednost zemljišta.Azot u nitratnom obliku je povoljniji za ishranu biljaka u mnogo širem rasponu pH vrednosti nego azot u amonijačnom obliku.U alkalnoj sredini je povoljniji nitratni jon jer se u toj sredini amonijačne soli cepaju i nastaje slobodni amonijak.Amonijak isparava ,ili ako se zadržava u zemljištu utiče nepovoljno na rast biljaka.U neutralnoj do blago kiseloj sredini delovanje oba jona na rast biljaka je podjednako a oko neutralne reakcije delovanje amonijačnog jona je povoljnije jer je plazma ćelije u tim uslovima kisela pa daje prednost pozitivno nabijenom amonijačnom jonu .U kiseloj zemljišnoj sredini za ishranu biljaka povoljniji je nitratni jon.
Sem kiselosti zemljišta smatra se da i neki drugi činioci imaju značajnog uticaja na ishranu biljaka ovim jonima : starost biljke,koncentracija biljci pristupačnih hraniva,antagonizam pojedinih jona i dr.Amonijačni oblik azota se vrlo lako ugrađuje u organsku materiju same biljke ,dok za nitratni oblik azota treba potrošiti energiju za redukciju nitrata do amonijačnog oblika ,u prvom redu zahvaljujući enzimu nitrat-reduktazi.Aktivnost ovog enzima je različita kod pojedinih biljaka ,čak se u okviru iste vrste razlikuju pojedine sorte i hibridi po aktivnosti ovog enzima ,tako da je i ovo jedan od faktora koji govori da oblik azota može značajno uticati na ishranjenost biljaka ovim elementom.
Đubrenje azotom treba obavljati racionalno .Količine azota treba da budu prilagođene zemljištu ,biljkama i nameni gajenih biljaka. Primena prevelikih količina azotnih đubriva može izazvati ispiranje azota ,što utiče na ekonomičnost proizvodnje i zdravstveno stanje hrane .Obilnije đubrenje azotom doprinosi intenzivnijem ispiranju .Postoje tri osnovna uzroka gubitaka azota:
-denitrifikacija ,prevođenje nitrata u gasoviti azot i azotoksid ,bakterijama u anaerobnim uslovima
-ispiranje amonijaka kao posledica hidrolize uree iz animalnih ekskremenata ili iz organskog đubriva što doprinosi efektu staklene bašte
-ispiranje iz zone korenovog sistema u zemljišne vode ili reke
Prilikom prihranjivanja,treba imati u vidu, da obilno đubrenje azotom povećava kiselost zemljišta ,može uticati na smanjenje količine šećera u biljkama a može izazvati i intenzivnije izmrzavanje biljaka tokom zimskog perioda.
dipl. ing.Snežana Stojković-Jevtić