Problem kiselih zemljišta u Srbiji

Termin pH zemljišta, odnosi se na reakciju zemljišta, a predstavlja njegovu kiselost, neutralnost ili alkalnost. Skala pH kreće se od 0 do 14, a biljke mogu rasti na zemljištima u obimu od pH 3-12, dok se gajene biljke najčešće gaje na zemljištima čija se pH vrednost kreće između 4,5-8,5. Ukoliko zemljište dosegne određeni nivo kiselosti (pH<5), njegova produktivnost može biti ugrožena pojavom toksičnog aluminijuma ili mangana, a porast biljaka je vrlo često usporen i nastankom nekih drugih problema u ishrani, kao što je nedostatak fosfora, kalcijuma, magnezijuma...
Istovremeno, mikrobiološki procesi koji omogućavaju kruženje elemenata u lancu ishrane mogu biti značajno redukovani, a sposobnost korenovog sistema da usvaja vlagu i hraniva iz dubljih slojeva se takođe umanjuje zbog njegovog slabijeg rasta. Kiselost zemljišta od oko pH 5,5 se smatra kritičnom, jer se ispod ove pH vrednosti povećava rastvorljivost aluminijuma, a pri još nižim vrednostima, on prelazi u zemljišni rastvor i tada postaje toksičan za biljke.
Različite biljne vrste različito reaguju na kiselost zemljišta. Neke od njih su u većoj, a neke u manjoj meri tolerantne, s tim da većina njih zahteva neutralna ili blago kisela zemljišta. Lucerka, kao i sve druge leguminoze, šećerna repa, duvan...u zoni korenovog sistema ne tolerišu kiselu sredinu, dok neke, kao što je soja i većina voćnih vrsta su tolerantnije.
Zemljišta koja su tokom godine izložena većoj količini padavina, što je prvenstveno uslovljeno klimatskim karakteristikama, su više podložna zakišeljavanju. Ovo je čest slučaj, pogotovo u planinskim oblastima, pri čemu zemljišta postaju jako kisela, gde je pH vrednost niža od 4.
Aktivnost čoveka, takođe, može da utiče na kiselost zemljišta. Jedan od uzroka zakišeljavanja zemljišta, može da bude i neadekvatna primena mineralnih đubriva. Dugogodišnja primena mineralnih đubriva može značajno uticati na stvaranje kiselosti. Zakišeljavanju zemljišta doprinosi i dugogodišnja primena uree.
Problem kiselih zemljišta predstavljaja značaja problem zemljišta Srbije. Obzirom da kisela zemljišta zahvataju sve veći deo poljoprivrednih površina, značajno se smanjuje i njegova produkciona sposobnost. Intenzivnijem procesu zakišeljavanja zemljišta tokom proteklih decenija doprinosi i smanjeni unos organskih materija i sve veća primena isključivo mineralnih (azotnih) đubriva.

Snježana Vujinović, dipl.inž.