Prolećna sadnja voćaka-Žikić Mihajlo

Sadnja predstavlja važnu meru pri podizanju voćnih zasada od koje u velikoj meri zavisi kvalitet budućeg voćnjaka. Sadnja na jesen predstavlja najbolji vid sadnje, a pripremu zemljišta treba obaviti dva do tri meseca ranije. Međutim, ne treba zanemariti i jako dobre rezultate koji se postižu kod prolećne sadnje.
U poređenju sa jesenjim, ova sadnja ima prednost iz tog razloga što već pripremljeno zemljište postaje rastresitije, mekše i podesnije, jer je preko zime izloženo uticaju mrazeva. Ako se u proleće zakasni sa sadnjom, primanje je lošije, sadnice se lošije razvijaju, a vegetaciju počinju kasnije. Može se reći da je prolećna sadnja više rizična, jer njeno odlaganje zbog vremenskih uslova dovodi do kretanja vegetacije, što prouzrokuje slabiji porast nakon sadnje i slabiji prijem sadnica.
Ukoliko su povoljni vremenski uslovi, prolećna sadnja može da obezbedi dobar prijem i rast voćnih sadnica. U svakom slučaju, trebalo bi uzimati sadnice iz poznatih rasadnika sa postojećom deklaracijom i propratnom dokumentacijom koja dokazuje njihovo poreklo, ali i starost, odnosno za koju sezonu sadnje su predviđene, na kojoj podlozi, i tako dalje.
Nakon razmeravanja i markiranja sadnog mesta potrebno je da se do svakog sadnog mesta donese predviđena količina stajskog i mineralnog đubriva. Osim ovog za sadnju je potrebno pripremiti alat, burad ili kofe za pripremanje kaše za kvašenje korena, a često je potrebno obezbediti i vodu za navodnjavanje nakon sadnje. Razlog je taj što se svakim danom u biljci sve više i više kreću sokovi i život u njoj, pa joj treba više vode i hranjivih materija. Koren sadnice u tom momentu nije dovoljno razvijen i nije sposoban da snabdeva nadzemni deo biljke vodom, a ni hranivima koji su preko potrebni biljci za dalji rast i razvoj. Takva biljka ulazi u jedno stresno razdoblje borbe za život.Zbog toga sepreporučuje obaveznu upotrebu biostimulatora koji se koriste u stresnim situacijama. Na tržištu postoji velika ponuda različitih biostimulatora sa istim krajnjim efektom, da biljci pomognu i olakšaju prelazne i stresne situacije, kao što je kasna prolećna sadnja. Takođe je bitno dodati i fosfor kroz vodu za zalivanje uz pomoć fertirigacionih đubriva jer je fosfor bitan elementa za bolje ukorenjavanje sadnice.
Na nerigolovanim površinama kopaju se veće rupe prečnika 1 do 1,5 m, a dubine 0,6 do 0,7 m. Najbolje je rupe kopati mesec ili dva pre sadnje. Na rigolovanim površinama kopaju se rupe dubine i širine 40 do 50 cm. Rupe se kopaju uvek u pravcu reda i uvek sa iste strane markera (kočića). Na samoj parceli vrši se pregled sadnica, rezidba korena i tretiranje korena sa kašom od gline i goveđe balege razblažene sa vodom. Slomljeni i oštećeni koreni se uklanjaju do zdravog mesta, a zatim se svi skraćuju na oko 30 cm od korenovog vrata. Ovako pripremljena sadnica se nosi do sadnog mesta i sadi.
Rezidba sadnica je obavezna mera u ovom periodu. Kao minimalna visina debla kod proizvodnih zasada se smatra 50 cm jer je to minimum koji omogućava normalno izvođenje agrotehničkih mera. Ako se visina debla planira na 50 cm, onda se sadnica oreže na 70 cm (20 cm visine služi za formiranje ramenih grana krošnje stabla). .Poželjno je da se sve sadnice odmah nakon sadnje tretiraju sa nekim od fungicida, a samo gornji presek se premazuje sa kalemarskim voskom. U ovom periodu za mlade voćke opasnost mogu predstavljati i neke životinje. Zasadi se štite pre svega podizanjem ograda oko njega sa pletenom žicom. Za manje zasade preporučuje se zaštita svake voćke posebno, postavljanjem 3 – 4 kolca oko nje i ograđivanjem iste sa pletenom mrežom. Postoje i specijalne perforirane cevi od polutvrde plastike koje se ukopavaju plitko u zemljište i postavljaju oko debla do prvih ramenih grana. Oni se uklanjaju tek nakon 3 do 4 godine kada stablo dobije plutasti sloj. Za odvraćanje zečeva i drugih životinja stablo se premazuje ili prska sa rastvorom od sumpora, loja, balege, krvi i sličnih materija koje odbijaju ove životinje svojim neprijatnim mirisom, dok se štetni miševi uništavaju rodenticidima.
Mihajlo Žikić dipl.ing. voćarstva i vinogradarstva