Pčelinja društva u svako doba godine moraju imati određene rezerve hrane.To se u prvom redu odnosi na med, a u izvesnoj meri i na polen.Ako tih rezervi nema, pčelar tu rezervu mora održavati prihranjivanjem.Za prihranu se najčešće koristi šećerni sirup.Sirup se obično pravi od šećera u kristalu u srazmeri 1:1 (jedan deo šećera na jedan deo vode) u toku proleća i leta.Za popunjavanje zimskih rezervi koristi se gušći sirup 2:1 (dva dela šećera na jedan deo vode).Kod koncentrovanijeg sirupa treba da se koristi zagrejana voda uz intenzivno mešanje, da bi se šećer u potpunosti rastopio.
Krajem zime a i u drugim periodima godine hrana se daje pčelama u obliku pogača napravljenih od šećera koji se posebno obrađuje.Neki pčelari koriste i suvi šećer za vreme bespašnih perioda.
Prihranjivanje bilo kojom vrstom šećera ni u kom slučaju ne sme služiti ničemu drugom već potrošnji za potrebe pčelinjeg društva.Šećerna prihrana ne sme dospeti u med koji se vadi iz košnica.
Da bi se pospešio razvoj legla, kako u proleće tako i u jesen, dodaju se sirupu stimulativna sredstva sastavljena od minerala i vitamina.U prihranu se takođe koriste i pogače sa dodatkom sojinog brašna, kvasca i obranog mleka.
Prilikom prihranjivanja sirupom strogo treba voditi računa da se ne izazove grabež.
Dipl.ing.Nemanja Konstantinović
Konstantinović Nemanja
Konstantinović Nemanja