Organska proizvodnja u malinarstvu

У малинарству програм органске производње је веома близак традиционалном начину производње по инпутима, али са одређеним појединостима, назначеним у систему контроле процеса. Наиме, само производ контролисан и сертификован од стране овлашћене контролне организације може се ставити у промет са ознаком – органски производ. На самом почетку изузетно је значајно изабрати погодно подручје ( по могућству брдско-планинско), и одабрати проверене, савесне произвођаче који разумеју све фазе производње и у потпуности сарађују на њеној реализацији. Неопходно је и постојање система интерне контроле који ће пратити, усмеравати и образовати произвођаче.
Еколошки принципи морају се поштовати како у самом засаду, тако и око њега, са очуваном зоном цветајућих биљака спонтане флоре, око 5-7 % укупе површине парцеле,( тзв.-компензационе необрађене површине, које би обезбеђивале места за скривање, исхрану и размножавање корисних организама ( корисних инсеката, птица, јежева и других).
Локације требало би да су осунчане, са благим струјањем ваздуха, заштићене од јаких ветрова и посебно касних пролећних мразева. За оптимално коришћење сунчеве светлости, редове требало би постављати у правцу север-југ, а ваљало би да њихов правац прате доминантни ветрови на том терену.
У приоритетном одабиру парцела јесу и особине земљишта, а најпогоднија су средње тешка до лака земљишта, уз преко 3% садржаја органске материје. За ову сврху најбоље резултате дају гајњаче, благо оподзољене гајњаче, делувијална земљишта, речни нанос и алувијуми, као и смеђа, слабо кисела земљишта. Веома важно је да су парцеле са добром дренажом, чиме су и ризици од забаривања минимални. Одговарајућа обрада земљишта ( око 40 cm дубине), додавање органске материје и гајење на уздигнутим редовима један су од начина превазилажења проблема који се јављају на “тешким “ земљиштима.
Ради смањења патолошких инфекција, пре зимског периода изабрати изданке средње развијености и бујности, одстранити превише кржљаве и пребујне, које су, због пуцања коре значајно осетљивије на напад малинине муве галице.
Избегавати локације на којима су претходно гајене друге воћне врсте ( пр. брескве, јабуке, крушке, винове лозе итд), као и претходно гајене повртарске ( паприка, парадајз, кромпир, дуван), луцерка.., као домаћине гљиве Verticilium albo atrum, која је проузроковач зеленог увенућа. Земљишта требало би да су ослобођена од штетних нематода. Такође, минимално требало би свести присуство дивљих јагодастих врста да би се контролисао потенцијал болести и смањила бројност штеточина.
Заснивање воћњака требало би обавити садним материјалом који је произведен методама органске производње, а у растилима за заштиту од проузроковача болести и штеточина дозвољена су само средства која су у употреби у органској производњи. Једноставност размножавања, ниска цена коштања саднице и неконтролисана производња садница изазвало је ширење неких врло деструктивних болести ( пр. трулеж корена малине), па су посебне мере Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде помогле произвођачима садница у заснивању матичних засада са сертификованим материјалом уз уништавање заражених малињака и контроли здравственог стања осталих засада, умногоме је утицано на пресецање ланца ширења заразе и стабилизацију стања на терену.
У избору сортимента, досадашња пракса показала је доминацију у структури сорте Willamette,, чији избор пружа вишеструке предности у органској производњи. Запажено је на терену ширење сорте Meeker, али и интродукција и огледи других перспективних сорти, које би својом адаптабилношћу и отпорношћу биле погодне за органску производњу. На основу података од страних аутора, погодне су сорте Titan, Coho, Heritage i Kivigold.

Бранко Танасковић
ПССС Чачак