BAKTERIJSKI RAK KOŠTIČAVOG VOĆA

Reč je o bolesti koja nije svuda raširena, ali se može javiti kao jaka zaraza, posebno na višnjama i trešnjama, a javlja se i na drugim vrstama koštičavog voća (breskvama, kajsijama i šljivama..). Uzročnik je bakterija Pseudomonas mors-prunorum. Simptomi bakterijske paleži različiti su leti i zimi. Zimi se na mladim izbojcima i granama uočavaju plitke pege na kori. Pege se naročito mogu uočiti u rezidbi. Ukoliko pega prstenasto zahvati izbojak ili granu deo iznad nekroze se osuši, zbog čega kod mladih voćki može doći do sušenja čitave voćke. Kod breskvi pege su svetlo smeđe boje, podsećaju na nekroze od niskih temperatura, a grančice iznad nekrotičnog dela su suve. Na starijim granama i deblu javljaju se znakovi bolesti u vidu rak rana i hipertrofije okolnog tkiva uz obilno lučenje smole. Ispod kore uočava se tkivo koje je nekrotisano, smeđecrveno i izlučuje se obilje smole. Pupoljci se sporo otvaraju, cvetovi i mladi izbojci se suše na obolelom delu grane. Ukoliko obolela voćka ili njen deo krene u proleće, njeno lišće je sitno, hlorotično, uvija se i vene, ukoliko je do zaraze došlo kasno u jesen tada sledeće godine lišće izgleda normalno. Leti se na listovima javljaju mnogobrojne sitne pege sitnije od onih od koje se javljaju kod šupljikavosti lišća i okružene su svetlijim, žućkastim oreolom. Kod kajsije i šljive tkivo u okviru pega ispada kao kod šupljikavosti, a kod trešnje i višnje ostaje sve do jeseni. Na plodovima pege se javljaju ređe i nešto su sitnije nego na listovima. Kod breskvi na plodovima javljaju se gumaste pege udubljene u tkivo ploda i oivičene su smeđecrvenkastom zonom. Smatra se da je bakterijski rak veoma opasna bolest koštičavog voća jer kada bolest zahvati zasad nema efikasnih mera zaštite, a ponekad može izazvati potpuno sušenje voćaka.
Zaštita- Do zaraze dolazi tokom jeseni u vreme opadanja lišća, kroz lisne ožiljke. S obzirom na vreme zaraze, najvažnije je izvršiti tretiranje bakarnim fungicidima i to u jesen, pred i tokom opadanja lišća i opet u proleće pred cvetanje. Postoje i razlike u osetljivosti sorata prema ovom patogenu, što treba koristiti u zaštiti od ove bolesti.

Vesna Nišavić Veljković, dipl.ing
PSSS Čačak