Štetočine šamponjona

Šamponjonova mušica

Odrasli insekti su vrlo sitne muve,imaju jedan par prozirnih krila, tamnu glavu i telo dužine oko 2mm. Pripadaju familiji Sciaridae i razlikuju se od fam. Phoridae po vrlo dugim nogama koje su i 2-3 puta duže od tela. Na šampinjonima se može javiti i još jedna vrsta i to familija Cecydomidae, mada veoma retko. Larve su nežne građe valjkaste bez nogu, a jaja su ovalna i bela.

Štete pričinjava larva, koja živi u kompostu i površinskom sloju na kojem se gaje šampinjoni. Sama larva se najviše hrani micelijom gljive, ali se ubušuju i u same gljive, dršku i šešir. Štete pravi tako što buši hodnik kroz gljivu i hrani se njenim tkivom. Smatra se da preko 3 larve prave štetu i smanjuju tržišnu vrednost. Ubušujući se u šešir gljive tkivo postaje sunđerasto i nije za upotrebu.
Zaražene šampinjone ovim mušicama lako otkrivamo jer ih privlači svetlost, a larve nalazimo lako ako razgrnemo kompost i u većini slučajeva uočavamo više larvi, leglo.
Pri gajenju šampinjona ove štetočine javljaju se uvek posle setve micelija, nakon čega mušica polaže jaja. Ova štetočina ima vrlo dobro razvijeno čulo mirisa, naročito posle oplodnje mogu osetiti miris šampinjona na nekoliko kilometara udaljenosti. Prinos gljiva može biti smanjen i za 50% ako mušice napadnu posle druge i treće berbe.
Biologija i ekologija
Ženke polažu jaja u gomilice na sam kompost prilikom setve micelije ili na površinski sloj, a čak i na samu dršku ako su iznikle i to u proseku 150 jaja. Na temperaturi od 23 °C za 4-7 dana ispile se larve koje pri ovim uslovima završe razviće za 10-18 dana. Starije larve hrane se gljivama, dok mlađe kompostom. 25 dana nakon polaganja jaja već nalazimo štete na šeširima gljiva.Potpuno odrasla larva pravi svileni kokon u kojem se ulutka, a posle 1-2 nedelje izleće mušica koja odmah kopulira i polaže jaja.
Osim što štete čini larva, takođe i imago tj.mušica prenosi spore parazitskih gljiva (one koje izazivaju truleži) kao i razne grinje koje se isto hrane micelijom.
Suzbijanje
Mere borbe sastoje se od besprekorne higijene prostorija pri gajenju šampinjona, tj.da se spreči ulazak mušica u komore.
Takođe pre svakog novog zasejavanja micelije treba dobro dezinfikovati komore i za to se koristi insekticid kratkog delovanja Kofumin, DDVP, Nogos (Nuvan), ili nekim od insekticida piretroida: Ripcord, Decis. Kasnije se primena insekticida određuje prema populaciji štetočine u uzgojnim komorama. Ako sa na rasveti nađe više od 10 mušica mora se raditi tretman insekticidom, i za tu namenu koristi se preparat na bazi aktivne materije diflubenzurona ( Dimilin ) koji sprečava razvoj larve do odraslog oblika, i onemogućava dalji razvoj štetočine. Moguće je upotrebiti i neke druge insekticide kratkog delovanja, ali primena je prilično ograničena zbog otrovnosti i vrlo brzog rasta gljive.
Ostale štetočine šampinjona
Grinje su značajne štetočine i to vrsta Tarsonemus myceliophagus. Grinja se hrani hifama gljive, a štete su vidljive na dršci ili šeširu u vidu crvenkastosmeđih pega.Često sama drška biva kao prerezana na bazalnom delu, usled čega gljiva propadne. Populacija ove grinje naglo raste i za kratko vreme mogu prekriti šampinjone. Razvojni ciklus ove grinje vrlo je kratak i na temperaturi od 24 ° C traje samo 9 dana.

Zaštita
Održavanje higijene uzgojnog prostora je preventivna i veoma važna mera zaštite. Upotreba akaricida ne zadovoljava jer su otrovni za šampinjone.
I neke druge vrste grinja su takođe štetne za šampinjone: Tyrophagus sp, Caloglyphus sp., Histiosoma sp. i Pygmephorus spp. ali su manjeg značaja od gore navedene vrste.
Nematode takođe mogu pričiniti štete na šampinjonima i to: Aphelenchoides composticola i Ditylenchus myceliophagus

Dipl.inž.Slavica Maksimović, PSSS Šabac