Razmnožavanje izdancima je jedan od najstarijih načina vegetativnog razmnožavanja. Izdanci se razvijaju kod niza voćnih vrsta, naročito kod šljive, višnje, leske i maline. Izdanci nastaju iz adventivnih pupoljaka žila naročito onih pri površini. Razmnožavanje voćaka na ovaj način je kod nas odavno našlo primenu. Izdanci dobijeni na ovaj način se ne koriste kao gotove sadnice za sađenje na stalno mesto. Najveći broj sadnica šljive požegače je dobijen na ovaj način. Šljive iz izdanaka potpuno verno prenose osobine matične biljke od kojih potiču, rano stupaju u period plodonošenja i redovno i obilno rađaju. Međutim, izdanci šljive imaju i niz nedostataka kao što su: umanjena dugovečnost, pojačana sklonost prema obrazovanju izdanaka, umnožavanje nekog lošijeg tipa, slabije obrazovanje korenovog sistema.
Oblačinska višnja daje najveće prinose i najbolji kvalitet razmnožena na ovaj način. Izdanci domaće višnje se mogu iskoristiti kao sadnice samo ako se strogo odaberu izdanci po tipovima, tako da se umnožavaju najbolji tipovi i sorte. Još u prvoj godini uzrasta u jesen, izdanke treba povaditi i sortirati po razvijenosti korenovog sistema i stabla i posaditi u polje odgajivanja na dobro pripremljenom zemljištu na kome će se dobro odnegovati. Naročitu pažnju treba posvetiti obrazovanju dobrog korena. Pre sadnje na stalno mesto treba izvršiti sortiranje odnegovanih izdanaka.
Tanja Živković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
Živković Tanja
Živković Tanja