U uslovima osrednjih zaraza, pepelnica prouzrokuje smanjenje prinosa od 5 do 10%, dok su gubici znatno veći u slučaju jačeg napada na zastavičaru i klasu pšenice. Simptomi se javljaju na svim nadzemnim delovima biljaka, u početku u vidu manjih paučinastih oaza beličasto sive boje na najstarijem lišću. Kasnije se formira gusta navlaka koja se širi, zahvatajući sve veće površine lišća, stabla i klasa. Zaraženo tkivo kasnije hlorotiše i nekrotira, naročito na ječmu, zbog čega nastaju mrke pege nališću i rukavcima biljaka. Gljiva se tokom zime pored kleistokarpa (mrkocrna telašca) održava i na samoniklim biljkama ili ozimim usevima. Pepelnica se intezivnije razvija u uslovima visoke vlažnosti i umerenih temperatura, na ranije zasejanim usevima kao i pri suvišku azota u zemljištu. Epidemiologija bolesti se znatno razlikuje na pšenici i ječmu. Ona se na ozimim ječmu može javiti u jačem intezitetu još u jesen i u prvoj polovini proleća. Na pšenici se uglavnom širi tokom proleća i leta. Rezistentnost pšenice prema pepelnici je kratkotrajnija nego prema rđama. Na većim gazdinstvima treba gajitit nekoliko sorti pšenice. Izbegavati ranu i gustu setvu kao i visoke doze azota. Dezinfekcija semena nekim fungicidima smanjuje zarazu, naročito na ozimom ječmu i jarim usevima. Folijarna tretiranja fungicidima mogu da budu ekonomična na osetljivim sortama i u uslovima jačih zaraza.
Gošić Slobodan
Gošić Slobodan