Lučenje nektara kod mednosnosnog bilja zavisi od mnogih uslova sredine u kojoj ono raste. Lučenje nektara kod iste vrste medonosnog bilja pokazuje kolebanja u toku dana ili u toku jednog sata, a isto tako na jednoj biljci svaki cvet ima svoja odstupanja.
Temperatura vazduha ima veliki uticaj na lučenje nektara. Svaka vrsta medonosnog bilja ima posebne temeraturne zahteve pri kojima luči najviše nektara. Najpovoljnija temperatura za lučenje nektara za većinu biljaka je 20⁰do 25⁰C, ali se luči i pri temperaturi od 16 do 20⁰C, samo je sadržaj šećera u nektaru za dva do tri puta manji. Baldvin je, ispitujući lučenje nektara kod krastavca, ustanovio da se male količine nektara luče na temeraturi od 20⁰C, a da je optimalno lučenje na temperaturi između 20 do 27⁰C, dok je najmanje na temperaturi od 17⁰C.
Dnevno odstupanje temperature ima uticaja na lučenje nektara. Ukoliko se topli dani smenjuju sa hladnim noćima, lučenje nektara može prestati, jer se tada smanjuje jačina fizioloških procesa u biljci. Jačina sunčevog osvetljenja utiče na medonosno bilje prilikom lučenja nektara. Ovo je uočio još Darvin. Pčelinje društvo aktivnije posećuje medonosno bilje po sunčanom vremenu. Fomih je ustanovio da crvena detelina i grahorica daju 2 do 3 puta više nektara ukoliko je bilo više osvetljenja, dok je crvena detelina koja je bila pod senkom šume, dala 2,5 puta manje nektara. Ovu činjenicu možemo tumačiti time da je asimilacija jača pri boljem osvetljenju, pa je i lučenje nektara povećano.
Radosavljević Dragan
Radosavljević Dragan