Gajenje šargarepe u organskoj bašti

Šargarepa je dvogodišnja biljka, koja se uglavnom gaji kao jednogodišnja i u prvoj godini stvara koren a u drugoj cvet, plod i seme. Koren šargarepe je bogat vitaminom K, C,E, vitaminima E grupe, folnom kiselinom, fosforom, kalijumom, manganom i molibdenom. Koren je bogat šećerima, proteinima,, sirovim vlaknima, antioksidansima. Karoten je supstanca koja ovom povrću daje boju a potreban je za stvaranje vitamina A.
Šargarepi odgovaraju laka, plodna, humusom bogata i rastresita blago kisela zemljišta. Ukoliko je zemljište kisela, šargarepa je podložna bolestima. Za setvu birati osunčana i otvorena mesta, ravna ili na blagom nagibu.
Jedan od preduslova za gajenje šargarepe je obezbediti vodu za zalivanje, u suprotnom formira se sitan koren lošeg kvaliteta. Na isto mesto može doći tek posle 3-4 godine a gaji se posle paradajza, kupusa, paprike i mahunarki. Treba je sejati u mešovitoj setvi sa crnim i belim lukom, nevenom i td.
Sa setvom se može početi u februaru ili martu u zavisnosti od pripremljenosti zemljišta i tada zasejanja vadi se iz zemlje krajem juna i početkom jula. Šargarepa se može sejati krajem oktobra i početkom novembra u bašti na otvorenom ili u izdignute ili ukopane leje. Za korišćenje šargarepe preko zime seme treba sejati od kraja maja ili u junu a najkasnije do 15. jula.
Seme šargarepe je sitno i najčešćese meša sa sitnim peskom u odnosu 1:5, stavi se na presavijeni papir i blagim pokretima ruku ravnomerno prosipa s papira i raspoređuje po zemlji. Seme sporo niče i prilikom setve usejati male količine semena rotkvice koje brzo izbija na površinu i koja će označiti redove.
Šargarepa je osetljiva na visoke temperature, treba je zalivati pri nicanju, kada koren počinje da se popunjava i još 2-3 puta tokom intenzivnog rasta korena. Uzdužno pucanje korena najčešće je posledica neravnomernog i prekomernog zalivanja. Pokorica je neprijatelj šargarepe naročito tokom letnjeg gajenja, treba je razbijati uz održavanje zemljišta vlažnim.
Dodatna ishrana je poželjna, preporučuje se kompost i tečna organska đubriva. Ukoliko se koren pri vrhu nađe van zemlje na njemu se razvija „zelena glava”pa se pribegava zagrtanju šargarepe u redovima. Šargarepu oštećuju trulež korena, pepelnica, pegavost lišća, šargarepina muva, lisne vaši i dr. Protiv šargarepine muve i lisnih vaši treba koristiti fermentisani ekstrakt belog luka i nevena, prirodni piretrin itd.
Vađenje šargarepe se obavlja po suvom vremenu, kad je zemljište prosušeno. Prvo vađenje se može obaviti kada koren dostigne debljinu olovke. Da bi se umanjila količina nitrata u plodu koristi se metoda podrivanja ašovom ispod korena nekoliko sati pre vađenja. Mladi koren stiže za berbu oko 60 a zreo se vadi posle 120 dana. Za čuvanje i korišćenje tokom zime šargarepu trba vaditi u oktobru i novembru. Prinos korena je od 2,5 – 6 kg/m².
Ljiljana Vuksanović