Razmnožavanje zrelim reznicama obavlja se u staklenicima gde je pored ujednačene temperature obavezno i zasenjivaje. Jednogodišnji letorasti, zdravi, dobro zdrveneli i po mogućstvu bez cvetnih pupoljaka uzimaju se u fazi dubokog mirovanja, najbolje krajem januara. Ukoliko se reznice uzimaju ranije, u decembru i početkom januara, treba ih čuvati u komorama na temperaturama 0 do 3°C u polietilenskim kesama kako ne bi dehidrirale. Letorasti debljine 6 do 12 mm skraćuju se na 12 do 15 cm dužine rezovima neposredno ispod donjeg i nekoliko milimetara iznad gornjeg pupoljka. Tako pripremljene reznice tretiraju se 0,1% rastvorom Benomila, a zatim se bazalni deo potapa u 0,2% rastvor IBA (indolbuterne kiseline) u trajanju od 20 sekundi. Supstrat treba da bude napravljen od mešavine perlita i kiselog treseta u odnosu 1 : 2, sa pH vrednošću od 4,4. Debljina supstrata je 15 cm, a obavezno je bazalno zagrevanje na 18 do 20 °C. Reznice se postavljaju na rastojanju 10 x 5 cm i sa jednim do dva pupoljka iznad supstrata. Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da je od 75 do 80%. Reznice ne smeju biti izložene direktnim sunčevim zracima posebno u prvim nedeljama ožiljavanja, pa se zbog toga moraju zaseniti. U toku naredne jeseni ili proleća, ožiljene reznice se vade iz supstrata i sade u rastilo, gde provode jednu ili dve godine u cilju jačanja korenovog sistema i čitave sadnice. Takođe, ožiljene reznice mogu se presađivati i u kontejnere, tresetne ili druge saksije ili polietilenske kese gde provode jednu ili više godine do sadnje na stalno mesto.
Prednost kontejnerskog gajenja sadnica nad klasičnim u rastilu je mogućnost sadnje skoro čitave godine i mnogo bolji prijem pri sadnji. U oba slučaja supstrat za gajenje sadnica mora biti perlit i kiseli treset sa kiselošću oko 4,5 uz obezbeđeno stalno vlaženje.
Ana Đoković dipl.ing.
Ana Prokić
Ana Prokić