Leska – održavanje i čuvanje

U poslednje vreme na tržištu sve je veća potražnja za lešnicima, orasima i dr. jezgrastim voćem.
Čuvanje plodova leske zavisi kao i kod drugog voća od stanja plodova u vreme berbe kao i dobro pripremjlenih plodova za čuvanje. Plodovi lešnika treba da su ubrani kada potpuno zreli, ukoliko su ubrani ranije oni imaju lošiji ukus a ako se pak zakasnilo sa berbom može biti smanjen prinos je ih napadaju i oštećuju veverice, insekti, ptice itd. što znatno utiče na čuvanje samih plodova. Plodovi leske nakon berbe sadrže 25% do 30% vode. Sa tim procentom vlage njihovo čuvanje bilo bi otežano pa se zato moraju podvrgnuti procesu sušenja kako bi im se vlaga smanjila do 8% a maksimalno do 12% ako se čuvaju manji vremnski priod. Kada se govori o sušenju misli se da se sušenje plodova za čuvanje obavlja u ljusci-omotaču. Sušenje se obično obavlja tako što plodovi rasprostru u što tanjem sloju i podvrgavaju prirodnom sušenju, mada se sušenje može obaviti i u sušnici.
Čuvanje plodova leske može biti:
1) čuvanje plodova u ljusci i
2) Čuvanje plodova u jezgri
Količina vode u jezgri plodova namenjenih dužem čuvanju treba da bude od 5% do 7%.
Lešnici se u naročitim mašinama razvrstavaju po krupnoći, nakon toga pakuju se najčešće u vreće a mogu i u sanduke, burad i sl. Tako upakovani ostavljaju se na skladištenje.
Ako se plodovi čuvaju u vrećama treba ih držati okačene na gredama na mestu gde su izloženi provetravanju a temperaturne razlike ne variraju u većoj meri. Takođe moraju biti zaštićena od najezda insekata, ptica itd.
Ako se plodovi čuvaju u prostorijama potrebno je da se plodovi čuvaju u takvim prostorijama u kojima se mora omogućiti podešavanje temperature i vlažnosti vazduha, odnosno u takvim prostorijama koje se u toku čuvanja plodova mogu lako i uspešno provetravati. Prostorije za čuvanje lešnika moraju biti zaštićene od glodara, miševa, insekata, svega što bi uticalo na oštećenje i kvalitet plodova. Prilikom čuvanja, plodove leske čuvati posebno bez da se u neposrednoj blizini nalaze i plodovi nekih drugih vrsta, bilo voća ili povrća jer bi to nepovoljno uticalo na kvalitet samih plodova.
U toku čuvanja potrebno je proveravati temperaturu i vlagu. Poznato je da su lešnici bogati mastima i belančevinama koji su osetljivi na visoke temperature. Ukoliko dođe do povećanja temperature ili vlažnosti u toku čuvanja može doći do pojave užeglosti plodova. Ova pojava može se utvrditi vizuelno, probom na miris, ukus i boju. Užeglost je jako neprijatna pojava -mana i ako se ne usklade režimi čuvanja može zahvatiti veći deo jezgra što plodove praktično čini neupotrebljivim.
Ova pojava izbeći će se stalnim provetravanjem prostorija.
Najuspešnije čuvanje je u rashladnim komorama pri čemu se čuvanje obavlja na teperaturi od 0 C i pri relativnoj vlažnosti od 65 % do 75%.
Čuvanje plodova u jezgri je dosta složeniji posao i zahteva najpre vađenje jezgra iz ljuske i pakovanje u specijalnu ambalažu. Kao ambalaža koristi se celofan različitih boja i kvaliteta u zavisnosti koliko dugo se plodovi žele sačuvati. Boja celofana zbog propuštanja svetlosti različito štiti plodove – jezgre lešnika od užeglosti. Prilikom pakovanja i čuvanja najbolje je koristiti tamnije boje , tamnoplava, crvena ili mrka manje provode svetlost iz spoljašne sredine pa samim tim štite jezgro lešnika od užeglosti.
Na propuštanje svetlosti i promene samih materija u jezgru najbolje se pokazala ambalaža od pergamenta koji se za ove prilike korisi kao zaštita od užeglosti.
Kada je u pitanju čuvanje lešnika u jezgri najspešnije je čuvanje u rashladnim komorama.
Zorica Petkanić dipl. Ing, PSSS Negotin