- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 6 godine ranije by Miljković Mira.
-
AutorČlanci
-
22.11.2018 u 14:23 #514810Miljković MiraUčesnik
U našim uslovima salata se retko gaji kao glavni usev. Uglavnom je predkultura ili naknadna kultura i često se obraća znatno manje pažnje.
Osnovna obrada. Ova obrada je od izuzetnog značaja u proizvodnji salate. Često se , uz vrlo malo obrade, nakon glavne kulture sadi salata. Ovo je ogromna greška. Salata zahteva duboko oranje koje ima za funkciju i potpuno uklanjanje biljnih ostataka. Pošto u ovom slučaju nema dovoljno vremena za prirodno izmrzavanje, zemljište se mora mehanički usitniti. Ukoliko se ove operacije obavljaju mašinama, postoje delovi plastenika koji su nepristupačni i moraju se obraditi ručno.
Predsetvena obrada. Ona podrazumeva usitnjavanje setvenog sloja ali se u praksi često dešava da posle prolaska rotirajućeg organa mašine površina zemljišta ostaje valovita. Kod salate je veoma važno, pre postavljanja folije zemljište poravnjati. Nije loše i zemljište pre postavljanja folije blago sabiti.
Salata za formiranje rozete , odnosno čvrste glavice zahteva dosta svetlosti, slabo podnosi zasenu. Nema velike zahteve za vodom, ali je bitno da salata zahteva stalnu vlažnost. Zbog toga se sistemi za navodnjavanje moraju podesiti tako da daju manju količinu vode u više navrata. Povećane zahteve ima nakon rasađivanja, radi sprečavanja zasušivanja supstrata. U momentu kada se formira lisna rozeta i korenov sistem se bolje i brže razvija , količina vode može da se smanji, ali ne i učestalost dodavanja vode.
Đubrenje salate. Specifičnost đubrenja salate se ogleda u tome što salata ima kratku vegetaciju i za to vreme je neophodno da usvoji sve potrebne elemente. Salata spada u izrazito kaliofilne vrste, zahteva dosta kalijuma . Jako je bitan i sadržaj kalcijuma , jer utiče na smanjenje pojave propadanja oboda lista. Pri usklađenom odnosu K/C postiže se veća otpornost na bolesti i štetočine.
Ne preporučuje se direktno đubrenje organskim đubrivom iz razloga kratke vegetacije, pa će efekat biti slab. Bolji efekat se postiže ako se đubri pod glavni usev.
Granulisana đubriva sa većim sadržajem kalijuma se daju predsetveno u količini 50-150 g/m2. Prihrana se obavlja najčešće preko sistema kap po kap. Nakon rasađivanja 15:30:15 u količini 0,25 g/biljci nedeljno . Početak porasta listova 14:11:25 u količini 0,50 g/biljci, intenzivan rast listova 24:8:16+ Ca nitrat 0,2 , pun razvoj rozete ili glavice 10:5:26 u količini 0,50g/ biljci nedeljno. -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.