Uzročnici vlažne bakterijske truleži krtola krompira – Gordana Jovanović

Vlažnu bakterijsku trulež krtola krompira prouzrokuje više vrsta fitopatogenih bakterija iz rodova Pectobacterium i Dickeya. Najčešći su uzročnici bakterije iz roda Pectobacterium. Zajednički simptomi bolesti, bez obzira na to koja je bakterija uzročnik, su vlažna trulež krtola ili trulež prizemnog dela stabla i uvenuće biljaka. Razvoju bolesti u polju pogoduju visoke temperature i vlažnost zemljišta, a simptomi se mogu pojaviti i u skladištu.

Simptomi bolesti.
Prva bakterija – Pectobacterium carotovorum Najčešći uzročnik vlažne truleži je fitopatogena bakterija Pectobacterium carotovorum koja se ranije nazivala Erwinia carotovovora subsp. caratovora. Ova bakterija prouzrokuje trulež plodova korena i krtola u polju i u skladištu (krompir, paprika, paradajz, mrkva, celer, karfiol, kupus). Za razvoj bolesti u polju posebno pogoduje visoka vlažnost zemljišta. U takvim povoljnim klimatskim uslovima zaražene krtole mogu se raspasti već u zemlji, a iz njih izlazi veliki broj bakterija koje mogu zaraziti okolne biljke. Kod biljaka koje imaju manji intenzitet zaraze u polju, mogu se pojaviti jači simptomi zaraze na krtolama u skladištu, posebno u onim skladištima gde nije moguće kontrolisati vlažnost vazduha i vršiti provetravanje krompira.
U skladištu se bolest može mehanički preneti sa zaraženih krtola na zdrave krtole – dodirom, a posebno su osetljive krtole koje su već zaražene gljivicama plamenjače (Phytophtora sp.) i tada ustvari nastaju sekundarne infekcije. Pectobacterium atrosepticum.

Druga bakterija – Pectobacterium atrosepticum koja se ranije nazivala Erwinia carotovora subsp.atroseptica, prouzrokuje trulež prizemnog dela stabla krompira poznatu pod nazivom “crna noga”. Na biljkama krompira u polju, može se videti uvenuće i žućenje listova, slabiji rast kao i uvenuće celih biljaka. Zaražene krtole su primarni izvor zaraze, a razvoju bolesti pogoduju visoke temperature i visoka vlažnost. Dickeya spp.

Treća bakterija – Dickeya spp. koja se ranije nazivala Erwinia chrysanthemi na krompiru prouzrokuje slične simptome kao “crna noga” U Srbiji radi otkrivanja štetnog organizma Dickeya spp. sprovodi se Poseban nadzor u krompiru gde se testiraju svi uzorci semenskog krompira iz uvoza, a po Programu mera u okviru monitoringa, poljoprivredne stručne službe vrše vizuelni pregled useva krompira u toku vegetacije, vizuelni pregled krtola kao i uzimanje uzoraka za laboratorijsko tesiranje u slučaju sumnje. Rizik od unošenja ovih bakterija u našu zemlju postoji, jer se veliki procenat semenskog krompira uvozi iz zemalja gde je prisustvo Dickeya spp. registrovano (u Holandiji je patogen otkiven još 1970.godine). Velika je sličnost između Dickeye spp. i Pectobacterium atrosepticum, a razlika u odnosu na “crnu nogu” je što se simptomi razvijaju kasnije tokom vegetacije i zato što razvoju bolesti pogoduju više temperature.

Simptomi koje prouzrokuje bakterija iz roda Dickeya spp.su:
• Trulež prizemnog dela stable koje potamni, slično kao i “crna noga”
• Na krtolama se pojavljuje trulež oko lenticela (mesto za koje je pričvršćen stolon) ili na ranama
• Biljke zaostaju u porastu, vrhovi venu, postaju hlorotični i uvijaju se
• Prvi simptomi na biljkama krompira se mogu očekivati pri temperaturama iznad 25º, dok P.atrosepticum ispoljava simptome truleži prizemnog dela stabla pri nižim temperaturama
• Simptomi često zavise i od sorti krompira, široko zastupljene sorte često su osetljive prema ovoj bakteriji
• Na simptome utiču i klimatski faktori Postoji niz faktora koji utiču na širenje bakterije iz roda Dickeya spp.:
• njeno prisustvo u semenu krompira • vlažnost zemljišta • tip navodnjavanja (površinsko) ,
• korišćenje sečenih krtola kao semenskog materijala
• upotreba oštećenih i zaraženih krtola prilikom vađenja
• neadekvatni uslovi skladištenja
• temperatura D. dianthicola kao patogen krompira dominira u srednjoj i zapadnoj Evropi.

D. dadantii i D.zeae parazitiraju krompir u toplijim i humidnijim područjima i zato o tome treba voditi računa prilikom uvoza merkantilnog krompira. Osnovni izvori zaraze ovim patogenom su upotreba zaražene krtole krompira i voda za navodnjavanje.

Mere zaštite: Preporučuju se preventivne mere koje podrazumevaju:
• setva otpornih sorti,
• sertifikacija sadnog materijala,
• korišćenje savremene dijagnostike za testiranje semenskog materijala,
• poštovanje plodoreda,
• izbegavanje preteranog navodnjavanja,
• izbegavanje polja sa lošom drenažom,
• rano vađenje krtola,
• vađenje tokom suvog vremena,
• smanjenje oštećenja krtola pri vađenju,
• uklanjanje samoniklih biljaka krompira i Solanum dulcamara,
• uklanjanje simptomatičnih biljaka,
• adekvatna ventilacija tokom skladištenja u hladnjačama.
Kada se bolest razvije nije moguće suzbijanje sredstvima za zaštitu bilja.

Gordana Jovanović
PSSS Leskovac