Kalcificacija kiselih zemljišta- Vladica Stefanović

Kalcifikacija kiselih zemljišta
Osnovna đubriva pored toga što služe za ishranu bilja, služe i za izgradnju zemljišta, za popravljanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ako se osnovna đubriva po vrsti i količini upotrebe sa ciljem da se postignu značajnije kvalitetne promene u osobinama i plodnosti zemljišta, trajnijeg delovanja, tada ta đubriva dobijaju meliorativni karakter i govorimo o meliorativnom đubrenju. Meliorativno đubrenje se izvodi na siromašnim normalnim zemljištima i na anormalnim zemljištima. Na siromašnim normalnim zemljištima izvodi se u cilju obezbeđenosti većeg fonda hraniva, a kod anormalnih zemljišta u cilju popravke fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.
Među našim glavnim tipovima zemljišta samo černozem i njemu slična normalna zemljišta imaju osobinu kulturnih zemljišta. Adsorptivni kompleks kod ovih zemljišta je zasićen kalcijum jonom i zato se černozem odlikuje najboljim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Kod zemljišta čiji je adsorptivni kompleks zasićen vodonikovim jonima, reakcija je kisela i vodonikovi joni destruktivno deluju na zemljište. Zbog toga se na takvim zemljištima treba izvršiti kalcifikaciju, da bi se sprečili destruktivni procesi, da bi se omogućilo normalno gajenje kulturnih biljaka i postizanje visokih prinosa.
Pod kalcifikacijom zemljišta podrazumevamo kulturnu meru kojoj je cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište. Da bi se Ca-jon mogao adsorbovati od strane zemljišta, neophodno je da kalcijumovo jedinjenje bude u rastvorljivom stanju. Većina kalcijumovih jedinjenja su teško rastvorljiva u vodi (npr.: krečnjak, kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid, laporac, dolomit). Od kalcijumovih jedinjenja u vodi je lako rastvorljiv kalcijum hidrokarbonat. Za prevođenje teško rastvorljivih kalcijumovih jedinjenja u kalcijum-karbonat, potrebno je da u zemljištu ima što više ugljen-dioksida. Stoga je poželjno da se posle kalcifikacije izvodi i humizacija, pa se razlaganjem organske materije u zemljištu oslobađa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijum-hidrokarbonat. Da bi se kalcijum jon mogao adsorbovati od strane zemljišta, potrebno je da zemljište sadrži u sebi dovoljno glinenih čestica.
Pri određivanju potrebne količine kreča treba uzeti u obzir mehanički sastav zemljišta, prisustvo organske materije i podnošljivost kulturnih biljaka prema kreču. Uzima se da zemljište ispod 5,5 pH i ipod 70% zasićenosti bazama zahteva kalcifikaciju (ispod 50% zasićenosti bazama je velika potreba za kalcifikacijom). Najčešće se za kalcifikaciju na našim zemljištima koristi kalcijum-karbonata, ili kalcijum-oksida ili saturacionog mulja.
Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj i druga sredstva.
Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje u vreme zaoravanja strnjike. Ako se kreč zaore sa strnjikom, ima dovoljno vremena za njegov preobražaj, i za njegovo mešanje sa zemljištem, do proleća, kada će se obaviti setva. Kreč treba da je dobro isitnjen i ravnomerno raspoređen pre zaoravanja. Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.
Vladica Stefanović dipl. Ing. poljoprivrede