Na strnim žitima se javlja više vrsta lisnih vašiju, od kojih su najzastupljenije i najbrojnije velika žitna vaš (Macrosiphum (Sitobion) avenae) i sremzina lisna vaš (Rhophalosiphum padi), koja je i najznačajniji vektor virusa.
Lisne vaši pri visokoj brojnosti u klasanju i mlečnoj voštanoj zrelosti mogu da prouzrokuju značajnija smanjenja prinosa. Štete koje prouzrokuju lisne vaši mogu da budu direktne i indirektne. Direktne štete nanose isisavajući sokove iz lista, stabljike i klasa. Dok indirektne štete nanose kao prenosioci virusa.
Prilikom prenamnoženja lisnih vaši u njihove kolonije se naseljavaju i brzo umnožavaju predatori, korisni insekti koji smanjuju brojnost lisnih vašiju na tolerantan nivo. Pored predatora, snižavanju brojnosti doprinose i česte i jake kiše. Najznačajniji prirodni neprijatelji su larve i adulti bubamara (Coccinellidae), larve osolikih muva (Syrphidae) i neke vrste mrežokrilaca iz roda Chrysopa. Međutim, i pored toga često je neophodno obaviti hemijsku zaštitu useva od ovih štetočina. Hemijske mere zaštite se preporučuju ukoliko je 10 % naseljeno sa jednom ili više vaši. Ukoliko se registruje prisustvo lisnih vaši na nivou praga štetnosti, preporučuje se primena insekticida na bazi: deltametrina (Decis 2,5-EC, Futocis EC-2,5, Konfuzija), bifentrina (Talstar 10-EC, Fobos EC, Bifenicus), dimetoata (Perfekthion, Dimetogal, Fosfamid 40-EC), alfa-cipermetrin (Fastac ME) i drugim preparatima registrovanim za suzbijanje lisnih vašiju u pšenici i ječmu.
Jelena Grbić, dipl. ing. zaštite bilja
Grbić Jelena
Grbić Jelena