Uloga ekološke svesti u očuvanju zdrave čovekove sredine

УЛОГА ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ У ОЧУВАЊУ ЗДРАВЕ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ

Еколошка критичка свест је део културе пољопривредних произвођача у условима научно – техничке револуције, у којој се налазе и пољопривредни произвођачи.Ово се огледа у њиховим потребама да заштите своју производњу од загађености и да истовремено не загађују своју, тј. човекову средину. Еколошка критичка свест остварује се кроз улогу произвођача као учесника у загађивању, и истовремено у заштити човекове средине и у тој корелацији он не би требало да критикује друге, већ би требало да буде критичан према самом себи.
У нашим условима, познато је да многи произвођачи употребљавају разне хемијске препарате у производњи, како би се повећала производња и како би се што пре изашло на тржиште. Сличан пример је и када индивидуални произвођачи за своје потребе производе храну без икаквих додатних штетних материја, док на тржиште пласирају производе који нису технолошки исправни. То значи, да неки произвођачи нису самокритични, а све у интересу веће зараде. Управо у ситуацијама када су у питању индивидуални произвођачи, мора се појачати општа друштвена акција еколошког образовања и јачање еколошке свести и самокритичности.
Треба имати у виду да широко схватање еколошке критичности, подразумева и некритичност, онда када се не реагује на кршење норми о заштити и унапређењу човекове средине. Техничко – технолошки прогрес искључиво економским показатељима оставио је човеку забрињавајуће поремећену равнотежу и загађену животну средину. Неопходна је стална борба за здраву природну средину и здраву храну. Исхрана и људско здравље представљају , не само вредност друштва, већ и основу за стварање свих других вредности. На основу овога, произилазе дужности радних људи и грађана, пре свега, дужности морално- еколошке природе и дужности човека према себи и другим људима. Однос човека према исхрани и људском здрављу, даје здраво становништво, а тиме и напредно друштво, чиме он постаје један од критеријума човечности и један од показатеља морално – еколошке свести. У урбаним срединама често се налазе предузећа за прераду меса, стајски објекти, фабрике за производњу сточне хране и други прерадни капацитети. У таквим подручјима постоји свест грађана о вредности људског здравља и хране, доста се критички односе према таквим капацитетима. Поставља се питање шта се дешава са отпадним водама, издувним гасовима, непријатним мирисима, штетним материјама. Све то загађује њихову животну средину.
Еколошка критика и критичност, уопште, има одређену моралну садржину и вредност.Да би се могла проценити морална вредност критике, треба знати њене мотиве.
Супротност интереса и вредности су један од узрока садашњег стања исхране и здравља, као и повезаности између њих, иако један број људи није свестан тога. Често се дешава да су произвођачи свесни страдања због себичних економских интереса, занемарујући вредности, што има еколошки штетне последице. Сви примери производње неквалитетне хране показују могућност да се остваре сопствени интереси који су у супротности са друштвеним.
Зато, производећи квалитетну и здраву храну, остварићемо еконимски интерес и сачувати здраву животну средину .Својим примером, можемо утицати на промену свести код других.

Дипл.инг.агроекономоије
Радиша Панић
ПССС ВАЉЕВО