Korišćenje silaže u ishrani ovaca

Korišćenje silaže u ishrani ovaca

U našim krajevima ovčarstvo se još uvek bazira na ekstenzivnoj proizvodnji, što podrazumeva i nedovoljnu i nekvalitetnu ishranu, naročito u pasivnim periodu sezone u toku kasne jeseni i zime. Najveći broj ovaca se gaji u brdsko-planinskim uslovima, koji su manje više nepogodni za intenzivniju proizvodnju stočne hrane, pa je samim tim i njihova ishana relativno oskudna. Najteže je obezbediti kvalitetnu kabastu masu u zimskom periodu, bez pašne sezone.Ovaj kritični period može da se produži na 6 meseci. Da bi zadovoljile delimično svoje potrebe ,ovce se u ovom periodu hrane konzervisanim hranivima, a to su na prvom mestu sena osrednjeg i lošijeg kvaliteta, a zatim I ostala lošija kabasta hraniva kao što su kukuruzovina, slame a neretko I lisnik.Upravo se ovaj period poklapa sa vremenom bremenitosti I I jagnjenja ovaca, što zahteva bolju i raznovrsniju hranu.Međutim ishrana se uglavnom ne može zadovoljiti na ovakav način, pa se kao posledice javljaju razni poremećaji poput: smanjenja plodnosti, otežanog jagnjenja, smanjenja otpornosti,vitalnosti i porasta jagnjadi, kao i gubici u proizvdodnji mesa, mleka i vune.
Važna mera koja se mora preduzeti u cilju unapređenja ovčarstva svakako je poboljšanje ishrane.U tu svrhu kao primarne promene, omogućava se obilnije konzumiranje koncentrata i uvođenje silaže kao kabsta osnova u zimskoj ishrani. Ukoliko se uvodi silaža u ishranu ovaca , obavezna je vakcinacija protiv enterotoksemije.
Slično kao za goveda i za ovce se može spremati silaža od različitog biljnog materijala I u ovom slučaju najprihvatljivija za proizvodnju je jeste silža kukuruza, jer je postupak njenog pripremanja najednostavniji.Poznato je da brdski predeli, nisu pogodni za gajenje kukuruza,pre svega zbog kaćeg vegetacionog perioda.Međutim, za pripremanje ove kabaste hrane, akcenat nije na porastu klipa i dobijanja zrna kao glavnog proizvoda, već na dobijanju sočnije i kvalitetnije zelene mase biljke, što upućuje prozvođača da se ubiranje može obaviti znatno ranije i to u fazi mlečno-voštane do voštane zrelosti.
Pored korišćenja cele biljke kukuruza za pripremanje silaže za ovce,jednako se mogu koristiti livadske višegodišnje trave, leguminoze (lucerka) i travno-leguminozne smeše.Upravo se u brdsko-planinskim područjima mogu naći najveće površine pod livadskim travama i leuminoznim biljem.To daje velike mogućnosti za pripremu konzervisane hrane u zimskom periodu kako u vidu sušenog sena , tako i putem siliranja. Silaže leguminoza mogu biti odličan izvor proteina upravo u mesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca,ali i kao bazna ishrana u periodu dojenja.Preporuka je da se prilikom siliranja trava i leguminoza predhodno omogući proces provenjavanja pokošene mase, jer je u praksi potvrđeno da se takva silaža teže izmzava.

PSSS Padinska Skela Dragoljub Krajnović