Gajenje uljane repice

GAJENjE REPICE ZA KRMU
Uljana repica, kao krmna biljka, ima u našoj zemlji nezamenjivi značaj. Nadzemna masa uljane repice i ogrštice je izuzetno vredna kabasta stočna hrana, bez koje je u intenzivnom govedarstvu teško zamisliti visoku i jeftinu proizvodnju, u našim agroekološkim uslovima. To naša prva prolećna i poslednja jesenja sveža krma. Uljana repica svojim osobinama i svojom vrednošću, pomaže obrazovanje produktivnog i kvalitetnog zelenog krmnog konvejera.
Repice nemaju velike potrebe za toplotom. Optimalna temperatura za klijanje semena je 20-30 C. Ako se temperature nalaze između 15 i 20 oC, sa dovoljno vlage, repica niče za 4-6 dana. Ne podnosi izražene oscilacije u temperaturi, bez snega izdržava –14 oC, a pod snežnim pokrivačem –25 oC. Zemljišta zbijena i nepropusna, nisu pogodna. Kupusnoj uljanoj repici ne pogoduju siromašna, suva, peskovita zemljišta, kao ni zemljišta s visokim nivoom podzemne vode i močvarna zemljišta. Odgovaraju joj neutralna do slabo alkalna zemljišta, čiji je rN 6,6-7,6.
Uljana repica treba da se gaji u plodoredu, jer se pri gajenju u ponovljenoj setvi javljaju štetočine (buvači, repičin sjajnik i dr.) i bolesti. Najbolji predusevi su jednogodišnje mahunarke, rani krompir ili rano povrće, zatim slede žitarice, onda mahunarke u smeši sa žitima.
Osnovna obrada zemljišta za uljanu repicu izvodi se u jesen, nakon uklanjanja preduseva, dubokim oranjem na dubinu 25-30 cm.
Uljane repice imaju izražene potrebe u hranljivim materijama. Povoljno reaguju na đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Stajnjak se unosi u količini od 30-40 t/ha, pri osnovnoj obradi zemljišta. Pored stajnjaka zemljištu treba dodati oko 60-200 kg/ha azota, 60-100 kg/ha R2O5 i 60-80 kg/ha K2O (oko 150-180 kg/ha KAN-a, i oko 300-400 kg/ha NPK-8:26:26). Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva daje sa osnovnom obradom, polovina azota u predsetvenoj pripremi zemljišta a ostatak služi za prihranljivanje, u toku februara meseca. Pri proizvodnji krme može se koristiti više azota u odnosu na proizvodnju semena.
Seme za setvu uljane repice treba da je zdravo, sortno, visoke čistoće i klijavosti. Setva se obavlja krajem avgusta do polovine septembra. Rana setva utiče na bolji rast biljaka, tako da se one do nastupajućih mrazeva razviju, ali ne suviše. Uljanu repicu treba sejati obavezno do 20. septembra. Setava se obavlja sejalicama, uskoredo, na rastojanje 15-20 cm, sa 10-12 kg/ha semena. Veća količina semena dovodi do izduživanja epikotila i lakšeg izmrzavanja u toku zime.
Od domaćih sorata imamo ozime sorte uljane repice, vegetacija 283-288 dana 00 sa malo eruka kiselina i glukozinolata Banaćanka Slavica Nena Kata Branka.Prinos semena je preko 4,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu se kreće oko 45%. Jare sorte uljane repice –vegetacija 111-112 dana , Jovana Mira je sorta jare uljane repice, prinos semena – preko 2,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu je oko 43%.
Nakon zimskog perioda, u proleće pre kretanja vegetacije, obavlja se prihranljivanje azotnim đubrivima.
Ukoliko se uljana repica koristi za zelenu hranu i silažu, ubiranje se obavlja do faze cvetanja.
Repice imaju veliki značaj ne samo za proizvodnju ulja već i za ishranu stoke. Naime, gajenjem ozimih repica dobija se, rano u proleće, prva zelena krma odličnog kvaliteta koju sva stoka rado jede. Pri iskorišćavanju za zelenu krmu, uljana repica se koristi pre optimalnog roka i traje sve do faze punog cvetanja, do početka obrazovanja plodova. Pri iskorišćavanju treba težiti da se što duži vremenski period uljana repica koristi u optimalnom roku, što se postiže setvom kasnijih i ranijih sorata. Ako se repice kose pre cvetanja, onda se postižu dva otkosa, s tim da se prvi otkos kosi na veću visinu (12-15 cm), da bi biljka lakše regenerisala.
Hibridi uljane repice i nekih formi kupusa (perko), su daleko prinosnije i sa većom hranljivom vrednošćiu, u odnosu na obične uljane repice. Vredna su pčelinja paša. Za ispašu repicu treba koristiti u mlađoj fazi razvoja, najbolje kad biljka dostigne visinu od 25-35 cm. Kupusnjače su interesantne da, u hladnom delu godine, posluže kao vrlo jeftina paša. Prirast jaganjaca je viši, u odnosu na ostale izvore stočne hrane (seno lucerke i zrno ječma), pri ispaši repicom.
Spremanje silaže od repica je pogodno. Sveža masa se lako silira, bez dodavanja materija za konzervisanje. Pri spremanju silaže, silo masu je potrebno iseckati.
Prinosi zelene krme repica se kreću, u našoj zemlji, oko 60 t/ha.