Stanje i mogućnosti razvoja zadrugarstva u Srbiji

Dok se zadrugarstvo u svetu razvijalo, ono je kod nas nazadovalo. Zato udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje 800 miliona zadrugara, koji su organizovani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije od maja 2017. godine, u Srbiji je registrovano 2.600 zadruga, od čega je 1.548 poljoprivrednih. Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je 2.000 zadruga. U Srbiji postoji 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Vojvodine. U zadrugama rade i oko 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori. Zaposleni i direktori nisu zadrugari i nemaju pravo glasa. Zadruge su, kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci. Prva zadruga u svetu je bila tkačka u Ročdelu u Engleskoj osnovana 1844. godine. Godinu dana posle nje osnovana je u Sobotištu, u Slovačkoj, druga zadruga, a treća u Bačkom Petrovcu 1846. godine (koji je tada bio u Austrougarskoj). Srbiji danas nedostaju štedno kreditne zadruge koje postoje u celom svetu i oko kojih se ,,vrti’’ kompletno njihovo poslovanje. Za to je potrebna hitna izmena postojećeg Zakona o zadrugama, donetog krajem 2015. godine. Takvu štedno kreditnu zadrugu Srbija je imala 1844. godine koja je bila osnovana u selu Vranovu 1844. godine pored Smedereva.
Mi imamo 16 zadružnih saveza po okruzima, a tih 16 okruga, koji okupljaju po nekoliko velikih gradova, moraju da imaju 50 velikih zadruga, koje su pravna lica. Zadruga bi bila stožer oko kog se okupljaju poljoprivrednici, jer od nje dobijaju mehanizaciju, hemijska sredstva, đubrivo, agronome…
Uz svaku zadrugu treba napraviti pogon za preradu voća i povrća. Zadruga će od tog proizvoda praviti svoj brend koji dalje prodaje putem agencija. Agencije rade kao nekada velike prodajne kuće – njihov cilj je da u svetu nađu kupce za taj proizvod, npr. zamrznutu malinu ili sok, sirup, džem, a plaćaju se od procenta prodaje. Seljak ne bi brinuo o tome šta će biti sa rodom i bio bi plaćen na vreme. Zadruge bi od prodaje uzimale 15-20 odsto, plaćale agencije i vraćale kredite, a slični dogovori mogli su ostvariti i sa hladnjačama.
Veliku pomoć u izvozu zadrugama treba da pruži Agencija za promociju izvoza Vlade Srbije dok ne zaživi neki novi „Genex“, „Inex“, „Progres“… Do tada, prodaju mogu da obavljaju manje agencije koje na svetskim tržištima traže kupce za ovaj proizvod i ubacuju se na tržište. Ukoliko uspeju da godišnje prodaju proizvode za pet miliona evra i da uzmu samo jedan procenat, to je 50.000 evra.

mr Mladen Pavlović
PSSS Padinska Skela