Očuvanje i povećanje plodnosti zemljišta u organskoj proizvodnji

Najčešća đubriva koja se primenjuju u organskoj proizvodnji su: stajnjak, kompost, glistenjak i zelenišno đubrenje. O stajnjaku: pripremi, upotrebi, prosečnom sadržaju hranjivih materija, sadržaju suve materije, razlaganju, često je pisano. Primenom stajnjaka u količini od 15-20 t/ha obezbeđuje oko 3500 kg organske materije, 80-100 kg N, 40-50 kg P2O5 i 100-130 kg K, vreme razlaganja traje od 3-5 godina u zavisnosti od načina primene.
Kompost nastaje mikrobiološkim razlaganjem organskih materija i primenjuje se kao organsko đubrivo, zemljišna smeša ili za nastiranje zemljišta. Mesto za kompostiranje treba da bude zaštićeno od sunca (u senci i na zemljištu), u te svrhe mogu da se koriste razni komposteri, drveni i žičani sanduci. Organska materija koja se koristi: zdravi biljni ostaci, povrća, trava, lišća, , lišće, slama,drveni pepeo, rožnate materije, komina i živinski izmet. Kvalitetan kompost se odlikuje optimalnim odnosom ugljenika (C-izvor energije) i azota (N -koji je osnovni element ishrane biljaka). Obratiti pažnju: kod izrazito visokog odnosa C/N malo je azota a kod niskog mnogo je azota (N u velikim količinama je štetan). Optimalan odnos treba da bude C/N je 25:1 do 30:1. Razlike možemo uočiti kompost sa visokim sadržajem ugljenika je žute ili mrke boje, suv i kabast, kompost sa visokim sadržajem N, zelenkaste boje, vlažan, može biti i muljevit. Kompost sa visokim sadržajem ugljenika najčešće se dobija primenom većih količina: stabljika i klip kukuruza, suncokret, slama, seno, drvena strugotina. kompost sa visokim sadržajem azota dobija se primenom: trava, leguminoza, ostataka voća, povrća, riba, životinjskih ostataka i razne vrste semena. Proces kompostiranja traje 3-12 meseci a primenom kopostera i mikroorganizama ubrzava se i traje 15-30 dana. Priprema komposta predhodi, pripremi mesta, ravnanje terena, nanošenje sloja kvalitetne zemlje, sloj slame koja služi da upije tečnost iz komposta, naredni slojevi su rastresiti otpaci debljine 15-25 cm kojima se dodaje krečnjak 0,3-0,5% (kreč ima ulogu smanjenja Ph supstrata). Primenom kreča dobijaju se mikroorganizmu koji ubrzavaju proces kompostiranja (imati u vidu da oni koriste azot). Po potrebi slojeve vlažiti vodom i prekrivati slojevima plodne zemlje. Kada se dostigne sa visinom od 1-2 m, kompostirana gomila se prekriva slojem zemlje 20 cm. Gomilu po potrebi vlažimo (50% vodnog kapaciteta). U cilju bržeg razlaganja organske materije gomilu premeštamo s jednog na drugo mesto i dodajemo krečnjak (na taj način masa se obogaćuje kiseonikom i brže se razmnožavaju mikroorganizmi). Kompost koji može da se upotrebi treba da je u potpunosti humificiran, materijale koji su primenjivani da nemogu da se raspoznaju.
Primena glistenjaka sve je češća, kišne gliste u procesu ishrane koriste svež organski materijal i prerađuju u produkte mrvičaste strukture vrlo slične humusu. Zelenišno đubrenje
ima široku primenu, u te svrhe najčešće se koristi: stočni grašak, bob, maljava grahorica, letnja grahorica, crvena i bela detelina, engleski i italijanski ljulj. Usevi zelenišnog đubriva, posebno leguminoze imaju sposobnost azotofiksacije, povećavaju sadržaj humusa, aeriraju zemljište i poboljšavaju strukturu zemljišta. Primer detelina može da akomulira 140 kg/ha azota, bob 160 kg/ha. Zaoravanjem ovih biljaka zemljište obogaćijemo sa 35-40 t/ha zelene mase i 100-200 kg/ha fiksiranog azota. Biljke zaoravati u fazi punog vegetativnog porasta. Veliki broj biljaka koji se koristi za zelenišno đubrenje ima ulogu biodezificijensa zemljišta od gljiva, bakterija, čistača nematoda, valjkastih glista, korova i smanjenja štetočina.
PSSS – Jagodina Dragan Mijušković