Posle košenja i sušenja sena, seno se može čuvati na otvorenom prostoru posebno određenom za tu svrhu u stogovima ili u posebno izgrađenim objektima kao što su: senjaci, šupe, nastrešnice, tavani i dr. U slučaju skladištenja sena u stogovima oni moraju biti udaljeni najmanje 50 m, od zgrade i obezbeđeni od požara i naleta bujica. Tlo mora biti ocedito ili se ispod mora napraviti drenaža. Ova drenaža može biti od kamena, betona ili u obliku podova od drvenog materijala. Oko ovih stogova potrebno je izgraditi kanale za odvodnjavanje. Seno se dene u plastove samo ako u sebi sadrži najviše 18 – 22% vlage i po lepom vremenu. Ono se mora dobro slagati i gaziti, naročito po sredini a stog pravilno formirati završiti i pokriti. Sa strane se seno očešlja grabuljama. Ovi stogovi su obično visoki od 4 – 7 m, a u osnovi široki od 4 – 6 m, a sa strane kada se završe, ovi stogovi se obezbeđuju lemezima. Stogove je potrebno ograditi od prisustva stoke. Prilikom upotrebe seno se seče posebnim nožem vertikalno – odozgo na dole. Kad su u pitanju senjaci i ostale pokrivene prostorije u kojima se čuva seno u zimskom periodu one moraju biti zaštićeni od kiše i okolo se moraju uraditi odvodni kanali kao i da imaju dobru ventilaciju da bi se sprečilo kvarenje sena.
dipl.ing.stočarstva Safet Vesnić
Vesnić Safet
Vesnić Safet