INFEKTIVNO ZAPALJENJE VIMENA – MASTITIS

INFEKTIVNO ZAPALJENJE VIMENA

Mastitisi predstavljaju zapaljenje mlečne žlezde koja mogu proticati klinički manifestno ili subklinički bez ikakvih spoljnih promena na vimenu.
Kod klinički ispoljenih mastitisa uočavaju se klasični znaci zapaljenskog procesa u vidu otoka vimena, crvenila, bola i temperiranosti kože vimena uz moguću promenu mleka.
Kod subkliničkih mastitisa ovih spoljnih znakova oboljenja nema, ali pregledom izmuzenog mleka, štalskim probama i uzorkovanjem radi laboratorijske dijagnostike dobija se jasan uvid u postojanje poremećaja sekrecije.
Uslovi za procenu sekrecije mleka su:
 Normalna sekrecija – u mleku nema patogenih mikroorganizama, a broj somatskih ćelija je ispod 500 000/ml
 Nespecifičan mastitis – u mleku nema patogenih mikroorganizama, a broj somatskih ćelija je iznad 500 000/ml
 Latentna infekcija – u mleku postoji patogeni mikroorganizmi, a broj somatskih ćelija je ispod 500 000/ml
 Mastitisi – u mleku postoje patogeni, a broj somatskih ćelija je iznad 500 000/ml.

Mastitisi mogu biti izazvani: bakterijama, gljivicama, rikecijama (Q-groznica), mikoplazmama i PPLO.
Kao glavni uzročnici mastitisa javljaju se bakterije kod kojih se uočavaju nespecifični i specifični uzročnici.
Nespecifični uzročnici mastitisa su: TBC, bruceloza, botriomikoza i mastitisi izazvani traumama (aseptični).
Specifični uzročnici mastitisa su:
• Uslovno saprofitski uzročnici: Corynebacterium bovis i Nehemolitične mikrokoke
• Specifično patogeni uzročnici: Streptococcae spp., Staphylococcae spp., Corynebacterium pyogenes, Hemolitičke micrococcae, Proteus, pseudomonas i Coliformne bakterije (E.coli, Klebsiela, Enterobacter aerogenes, Paracolon bakterije).
Glavni problem predstavljaju:
1. Koliformni mastitisi: Escherichia coli; Clebsiela pneumoniae; Aerobacter aerogenes; Aerobacter cloacae; Paracolon bakterije
2. Piogeni mastitis: Corynebacterium pyogenes
3. Gangrenozni mastitis: Staphylococcus aureus; Staphylococcus citreus; Staphylococcus albus
4. Streptokokni mastitis: Streptococcus agalactiae, Streptococcus disgalactiae, Streptococcus uberis

Većina ovih uzročnika se mesecima nalazi na koži vimena, sisama i drugim delovima tela, bez pojave mastitisa. Prenose se sa životinje na životinju preko muzača i pribora za mužu. Do infekcije dolazi hematogeno, limfogeno i preko sisnog kanala. Ogroman protok krvi kroz mlečnu žlezdu dovodi do toga da se postojanje bilo kog žarišta u organizmu u kome se nalaze uzročnici, odražava na pojavu bakterija u vimenu. Značajan je epizootiološki faktor i niska higijena u procesu muže.

Koliformni mastitisi: Zapaljanje se razvija vrlo brzo tokom nekoliko časova. Burnog je toka, praćen teškim poremećajima opšteg stanja sa mogućim letalnim ishodom. Temperatura je povišena, ubrzano disanje, nakostrešena dlaka, tremor, inapetenca, proliv, dehidracija, mršavljenje, otok zglobova što provocira ležanje. Češće zahvata zadnje četvrti kada se uočava otok, bol i temperiranost četvti, a koža dobija plavo-crvenu boju. Regionalni limfni čvorovi su uvećani. Sekrecija je smanjena, a mleko je vodenasto, serozno-hemoragično sa koncima fibrina. Mleko nije za upotrebu.

Piogeni mastitis (holštajnska zaraza): Do infekcije dolazi galaktogenim putem. Najčešće u periodu od jula do septembra (letnji mastit), a postoji relativna predispozicija da oboli zadnja desna četvrt. U akutnom toku nekoliko dana posle infekcije javlja se otok vimena, crvenilo i temperiranost uz prisutan bol. Inapetenca, mršavljenje, moguće metastaze gnojnih bakterija u zglobove i unutrašnje organe, abortus, retencija sekundina, endometriti. Smanjena sekrecija mleka koje je na početku zamućeno, a kasnije zelenkasto sa primesama krvi i gnoja vrlo neprijatnog mirisa. Kod hroničnog toka karakteristična je pojava apscesa, inkapsulacija, fistula, vezivno tkivnih rezidua i atrofije obolele četvrti.

Gangrenozni mastitis (stafilokokni mastitis): Obično protiče u hroničnoj formi sa izraženim kataralnim galaktoforitisom i mastitisom sa nodularnim gnojno-nekrotičnim ognjištima i vezivno-tkivnim demarkacijama u parenhimu. Tokom vremena četvrti se smanjuju, atrofiraju, a moguća su i polipozna zadebljanja u sluznici sisnog kanala i čvorovi u žlezdanom tkivu. Mleko nije promenjeno. Akutni (maligni) tok se retko javlja, a primećuje se otok vimena, crvena do ljubičasta boja kože, subkutis i intersticijum su edematozni a parenhim sa izraženom hiperemijom, nekrozama i zapaljenskim ognjištima. Iz cisterne i mlečnih kanala izlazi serozni sadržaj bez mirisa ili crveno-smeđi sekret sa fibrinskim nitima i vrlo izraženim neprijatnim mirisom. Tokom bolesti i terapije mleko nije za upotrebu.

Streptokokni mastitis: U akutnoj formi se primećuje otok obolele četvri, regionalni limfni čvorovi su povećani, mleko je vodenasto ili sa krpicama gnoja a zahvaćena su jedna ili dve četvrti (ređe sve četiri). U hroničnom obliku vime je smanjeno, a u parenhimu se pod prstima osećaju čvorovi čvrste konzistencije. Atrofirana četvrt je smanjena (asimetrična mlečna žlezda), hladna, bezbolna, nepravilnog oblika sa osetnim čvorićima pod prstima u parenhimu i duž sisnog kanala.

Metode dijagnoze su različite: adspekcija – sigurnost 30%, palpacija, probno izmuzanje i laboratorijsko-bakteriološki pregled uzetih uzoraka
Terapija može biti različita u zavisnosti od uzročnika: antibiotska terapija parenteralno, antibiotska terapija intramamarno, kortikosteroidi (akutna forma), palijativna sredstva i hiruška intervencija (incizija apscesa).
Profilaksa se sastoji u sprovođenju svih zoosanitarnih mera i higijenskih preduslova zdravog držanja goveda uključujući i maksimalno obraćanje pažnje na odgovarajuću higijenu u procesu muže i skladištenja mleka (pribor i ljudstvo).

PSSS Kragujevac
mr Violeta Petrović-Luković