Virus ima široko rasprostranjenje u evropskim zemljama. Simptomi crne prstenaste pegavosti često su zapaženi na paradajzu, paprici i plavom patlidžanu i u našoj zemlji. Virus zaražava mnoge brojne zeljaste i drvenaste biljke, a pošto se prenosi i zemljištem opasan je kao mogući zagađivač zemljišta. U proizvodnji paradajza štete su značajne ako su zaražene mlade biljke. U ovakvim slučajevima dolazi do uginjavanja biljaka što se odražava na rentabilnost proizvodnje.
U razvoju bolesti na paradajzu postoji akutna i hronična faza. Akutna faza je karakteristična za mlađe zaražene biljke kod kojih se obiljenje razvija brzo i sa vrlo upadljivim simptomima. Na lišću, lisnim drškama i stablu mladih biljaka u početku nastaju crne prstenaste pege, koje se kasnije šire, spajaju i izazivaju nekrozu biljnih delova. Ako nekroza zahvati vršno meristemsko tkivo biljke naglo uginjavaju. Na preživelim biljkama dolazi do ublažavanja simptoma što je odlika hronične faze oboljenja. Vidljivi simptomi se ne pojavljuju ni na plodovima.
Virus se održava u korenu zaraženih zeljastih i drvenastih biljaka u zemljištu. Vektori virusa su nematode Longidorus elongatus i Longidorus attenuatus. Virus se prenosi semenom paradajza, paprike i plavog patlidžana, kao i velikog broja drugih biljaka. Zaraženo seme raznih biljaka ima značajnu ulogu za održavanje i opstanak virusa u zemljištu. Virus se lako prenosi sokom zaraženih biljaka.
Osnovna mera u suzbijanju virusa jeste upotreba manje osetljivih i rezistentnih sorti. Uništavanje izvora zaraze u zemljištu je vrlo teško jer se virus održava u vegetativnim delovima i semenu velikog broja biljaka. Zato se preporučuje primena plodoreda. Uništavanje korova značajno je pre cvetanja, jer se time sprečava prenos virusa zaraženim semenom.
Jelena Grbić, dipl.ing. zaštite bilja
Grbić Jelena
Grbić Jelena