Bakteriozni rak vinove loze

BAKTERIOZNI RAK VINOVE LOZE

Prouzrokovač:Agrobacterium vitis

Simptomi: Osnovni simptomi bakterioznog raka su izrasline (tumori, gale), koje se javljaju na starijem delu stabla (glavi, krakovima, kordunici i lukovima), ali i na jednogodišnjim lastarima i spojnom mestu. Ređe se pojavljuje na korenu-korenovom struku. Tumori su ili okruglasti ili u obliku nepravilnih zadebljanja, odnosno proliferacija. Mogu dostići veličinu i do desetak santimetara, a u dužinu i do nekoliko desetina santimetara.
Nove gale se javljaju najčešće početkom leta i to u blizini starih izraslina ili blizu povreda na lastarima. Gale su u početku beličaste i liče na kalusna zadebljanja, a kasnije odrvenjavaju i dobijaju braonkastu boju. Za godinu ili dve tumori mogu da istrunu ili da otpadnu, a oko njihovog mesta obrazuju nove gale. Izrasline na lastarima začinju se najčešće kao sitna ispupčenja ispod kore.
Lišće čokota obolelog od bakterioznog raka počinje da žuti ranije, krajem jula ili početkom avgusta. Lastari su kržljavi, a rodna okca se suše iznad mesta pojave raka na lastaru. Tumor može prstenovati lastar, sto dovodi do sušenja dela iznad obolelog mesta. sušenje se progresivno širi i na kraju čokot prevremeno ugininjava.
Održavanje i širenje patogena: Patogena bakterija se održava na matičnim čokotima, vijokama, reznicama i kalemovima. Patogen može biti prisutan a da se ne ispoljavaju simptomi.U lozi se održava u tumorima i sprovodnim sudovima, zatim u kalusima i žilama ožiljenih reznica, kao i u korenu loze.Bakterija se održava i u zemljištu i to više godina po krčenju obolelih čokota, odnosno starog vinograda. Posebno dugo se održavaju u rizosferi, odnosno u zoni oko korenovog sistema.
Bakterija se širi vijokama, reznicama, kalemovima, alatom i priborom, zemljištem i oruđima za obradu zemljišta, vučnim mašinama, transportnim sredstvioma i na drugi način.
Suzbijanje: Osnovna mera je korišćenje zdravih kalemova za podizanje vinograda. Čokoti sa simptomima raka ne mogu biti matični a ostali moraju biti testirani. Za prporište treba koristiti zemljište bez patogena, pri vađenu kalemova iz zemljišta detaljno ih pregledati i sumnjive spaliti, zdrave kalemove prilkom transporta ne povređivat.
Nove vinograde ne podizati na krčevinama najmanje 4-5 godina i koristiti sve agrotehničke i ampelotehničke mere u vinogradu koje će onemogućiti širenje patogene bakterije.
Alat i preseke pri rezidbi dezinfikovati 5% plavim kamenom ili formalinom.
Zaražene lastare i krakove orezati i spaliati a alat i preseke dezinfikovati.
Preporučuje se i termoterapija reznica i kalemova na 46,5°C u trajanju od tri dana i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85%.

PSSS Vranje, Mica Stajić,dipl.inž.zaštite bilja