Функционисање задруга у свету доживљавало је бројне промене, али је одрживост омогућена применом неких основних принципа који су примењиви свуда, па и код нас.
– У земљама са задружном традицијом главна полазна тачка за новог задругара јесте његово добровољно чланство, односно право на добровољно иступање из система. Ова полазна тачка је логична с обзиром да се ради о генерацијама потенцијалних чланова које не треба да стичу поверење у задругарство, већ да му се прикључе или не у складу са сопственом моћи или немоћи у тржишној трци.
Следећи принцип је демократска контрола чланова. Сви чланови задруге прате пословање непосредно или преко својих представника. Сваки члан мора да буде правовремено обавештен о свим пословним потезима и одлукама пре њиховог спровођења. Наравно, за спровођење свих радњи мора да постоји одлука већине чланова задруге.
Чланови задруге обезбеђују почетни капитал уплатом договорених улога, или га обезбеђују у току рад преко задруге чији су члан а преко које послују.
– На тај начин побољшавају се финансије задруге, али и члана задруге који има адекватан удео у добити коју његова задруга остварује током пословне године.
Једно од начела развијених задружних система, које је већ подразумевано и у складу са тим није на врху задружних принципа је аутономија и независност. За земљу као што је Србија, која је у задругарству прошла веома турбулентне периоде за релативно кратак период, овај принцип је требало поставити као темељ даљег развоја и унапређења задругарства.
ПССС Крагујевац доо
Сузана нешковић
Nešković Suzana
Nešković Suzana