Rutava buba (Tropinota hirta)

Približava se cvetanje voćnih vrsta i pravo je vreme da se poljoprivredni proizvođači pripreme za suzbijanje rutave bube. Voćari iz iskustva znaju da to nije nimalo lako, jer je u fazi cvetanja upotreba hemikalija ograničena.
Rutava buba je polifagna štetočina koja se hrani cvetovima voća, povrća, ukrasnog bilja, strnih žita, korova, a može da uništava i listove mladih biljaka (npr. luk, kupus, blitva ili mlado voće), pa čak i tek zametnute plodove. Posebno velike štete prave u voćnjacima koji su usamljeni ili okruženi livadama i ratarskim površinama. U našim uslovima se obično javlja u martu i aprilu. Tokom godine razvija jednu generaciju, a prezimljava kao imago u zemljištu.
Oštećuje cvetne pupoljke i cvetove. U cvetu stradaju prašnici i tučakovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova. Odličan je letač i veoma je pokretna – kada nestane hrane vrlo lako prelazi na nove površine, seli se sa biljaka koje ranije cvetaju na one koje cvetaju kasnije. Polifagna je štetočina i napada brojne korovske i gajene biljke, prelazeći sa cvetova na mlado lišće. Omiljena hrana su joj cvetni pupoljci i cvetovi: svih voćnih vrsta.
Odrastao insekt rutave bube (Tropinota hirta) veličine je oko 10 mm, crne boje, obrastao mnoštvom sivih dlačica a na pokriocima ima 12- 15 beložutih nepravilnih tačkica. Larva je veličine 15 mm bela sa žutom glavom. Larva se hrani biljnim ostacima u zemlji i nije štetna. Štetnim stadijumom se smatra imago, od kog stradaju tučkovi i prašnici, pa izostaje zametanje i nastaju velike ekonomske štete. Osim toga, rutava buba je dobar letač i veoma je pokretna, pa lako pređe na novu površinu kada joj ponestane hrane.
Prezimljava imago rutave bube u zemljištu na dubini od oko 5 cm. Krajem marta početkom aprila izlazi iz zemlje, kreće intenzivno u potragu za hranom. Za njen let neophodno je sunčano vreme, sa minimalnom temperaturom oko 15 stepeni. Do te temperature ona miruje. Ujedno odrasle jedinke počinju sa parenjem, i polaganjem jaja. U toku dana najaktivnija je između 10 i 16 časova. Jedna ženka položi 20 do 30 jaja u zemlju na dubinu 5 cm. Iz položenih jaja se za 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova pile larve. Larve se hrane biljnim ostacima koji se nalaze u zemlji i ne oštećuju gajene biljke. Razvoj larve traje 2-3 meseca i ceo taj period provedu pod zemljom u plitkom površinskom sloju. Nakon tog perioda larve se učaure i nakon 10-12 dana pojavljuju se odrasle jedinke (avgust). Odrasle jedinke rutave bube ne izlaze iz zemlje već ostaju i prezimljuju u površinskom sloju sve do marta/aprila sledeće godine kada se ciklus ponavlja…
Problem borbe sa rutavom bubom je što je ona insekt, a ne smemo se protiv nje boriti insekticidima jer ugrožavamo pčele. Eventualno dolaze u obzir preparati koji dokazano nisu toksični za pčele.
Preporučuju se mehaničke mere suzbijanja, a neki od efikasnih načina mehaničkog suzbijanja su:
 Postavljanje belih i plavih posuda sa vodom, veći broj na obode zasada, a manji broj se rasporedi po centralnom delu parcele.U posude sipati hemikalije koje privlače rutavu bubu (deterdžent, sok od jabuke, cimet, pivo, aromu jagode, negro bombone ili kupovni atraktanti…). Mirisne materije će privući bube, a deterdžent povećati vodni potencijal, pa će insekt bukvalno biti uvučen pod vodu i udaviti se. Posude treba menjati redovno, kako bi se suzbio što veći broj jedinki.
 Ostaviti maslačak u zasadu, kako bi se buba okrenula njemu i kako bi joj se odvukla pažnja sa voća.
 Saditi namenski kulture koje cvetaju u vreme kada i voće, a to su uljana repica i facelija.
 Postavljanje zaštitnih mreža na manjim površinama sprečava oštećenja od rutave bube, ali tada treba nabaviti gajene bumbare da vrše oplodnju.
 Postavljanje feromonskih klopki. U prodaji je feromonska klopka VARb3k. Klopka se sastoji od posude, poklopca sa levkom plave boje i mamac sa feromonskim mirisom koji se nalazi u posudi. Feromonski miris je neodoljiv i bube doleću privučene mirisom i upadaju u zamku.
 Plitka obrada zemljišta, kako bi se uništile larve i prezimljujući imago. Pošto rutava buba prezimljava u zemljištu, bilo kakva površinska obrada, sve operacije kojima se ulazi u površinski sloj zemljišta – kultiviranje, tanjiranje, drljanje… može da bude jako korisna iz razloga što bi značajan deo populacije bio izložen dejstvu niskih temperatura, tj. bio bi velik pomor istih, a samim tim i manja brojnost u toku proleća kada nanosi najveće štete.
 Kako bismo smanjili problem sa rutavom bubom u narednoj godini, preporučuje se pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. U plitkom sloju treba pomešati seno i zemljište, pa zaliti i držati blago vlažno. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida.
U savremenoj intenzivnoj proizvodnji nema mnogo prostora za izvođenje pojedinih mera za suzbijanje rutave bube koje su prethodno opisane. Postavljanje lovnih klopki plave posude sa vodom i deterdžentom i feromonskih mamaka je neefikasno na većim površinama. Primena insekticida izgleda kao jedino logično rešenje. Tretiranje treba uraditi oko 13 časova, kada je ovaj insekat najaktivniji…međutim upravo tada su i pčele aktivne i prisutne! Hemijske mere zaštite treba izbegavati zbog prisustva polinatora ali u slučaju jačeg napada može se primeniti insekticid Mavrik EW (taufluvalinat) 0,3 l/ha. Međutim, rutava buba je dobar letač pa će se za dva tri dana pojaviti nove jedinke na tretiranoj parceli, tako da se tretiranja često puta moraju ponavljati što značajno poskupljuje proizvodnju!

Gordana Cvetković, mast. inž. zaštite bilja