Tokom proleća primenjuje se čitav niz mera nege koje treba da ublaže štetne posledice zimskih nepogoda ,otklone štete prouzrokovane korovima i štetočinama,obezbede pavilan rast i razviće biljaka.
Najvažnije mere nege useva u proleće su : valjanje,drljanje,suzbijanje korova i prihranjivanje.
Valjanjem ozime pšenice u rano proleće sprečava se čupanje biljaka koje nastaje usled podlubljivanja površinskog sloja pod uticajem zimskih mrazeva.Mada čupanje nastaje u toku zime, borbu treba vršiti i u jesen – kao preventivu i u rano proleće – kako bi se umanjila šteta.Preventivna borba protiv podlubljivanja postiže se pravovremenom osnovnom obradom zemljišta,pravilnom predsetvenom pripremom i pravovremenom setvom.Stvarna borba protiv podlubljivanja sastoji se u valjanju useva glatkim valjcima , da se spreči sušenje ili izmrzavanje žila i žilica i čvora bokorenja.Posle nekoliko dana usev treba podrljati lakom drljačom.
Drljanjem ozime pšenice razbija se pokorica,meša izumrlo lišće i mineralna đubriva sa zemljištem-posle prihranjivanja.Ta mera podstiče i jače bokorenje neizbokorenih useva i proređivanje suviše bujnog useva ,čime se sprečava poleganje .Drlja se pri umereno vlažnom zemljištu popreko na pravac redova,nekoliko dana posle valjanja,a uz to se neposredno prihranjuje usev.
Prihranjivanje je važna agrotehnička mera koja se izvodi jer pšenica ima dug vegetacioni period ,te je neophodno dodatno unošenje azota.Za prihranjivanje se koriste azotna đubriva.Broj prihranjivanja zavisi od stanja useva ,uslova spoljne sredine ,vrste mineralnih đubriva i obavlja se 1-3 puta.Najvažnije je prvo prihranjivanje koje se vrši pri kraju zime pre intenziviranja rasta i razvića useva,drugo takozvano korekciono prihranjivanje na početku vlatanja dok se treće izvodi pre klasanja,čvrstim đubrivima ili folijarno u klasanju.
dipl .ing.Snežana Stojković-Jevtić
Stojković-Jevtić Snežana
Stojković-Jevtić Snežana