Prolećna obrada zemljišta u vinogradu-Sanja Čokojević

[color=black] Prolećna obrada zemljišta u vinogradu

Prolećne radove u vinogradu koji se tiču obrade zemljišta možemo svrstati u:
-Odgrtanje vinograda
-prolećnu dublju obradu
-plitku obradu zemljišta
Odgrtanje vinograda se obično obavlja u martu kada je zemlja prosušena.Odgrtanje se ne može obaviti samo plugovima, potrebno je i ručno dodatno odgrtanje za šta nam treba dosta radne snage (zbog čega se retko koji vinogradar odlučuje za zagrtanje vinograda).Potrebno je voditi računa da se razgrće u vreme kada više ne postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Posle razgrtanja se uklanjaju brandusi (korenčići iz plemke) do ispod spojnog mesta.
Prolećna dublja obrada se obavlja nakon završene rezidbe,vezivanja lukova,iznošenja loze i popravke naslona. Zimske padavine sabiju zemlju, koja se dodatno ugazi prilikom navedenih radova koje treba u proleće obaviti, dolazi do stvaranja pokorice koja kasnije puca i tako gubimo vlagu iz zemljišta.Ovom obradom se zemljište provetrava,postaje rastresitije i samim tim sposobnije za nakupljanje vlage od prolećnih padavina.Ovom merom se vrši i uništavanje prisutnih korova u zemljištu. U krajevima sa manjom količinom padavina ne treba prevrtati zemljišni sloj koji se obrađuje da se ne bi gubilo mnogo vlage.U takvim područjima je najbolje prolećnu obradu vršiti kultivatorima sa kopljastim motičicama .Ovaj način obrade izvodi se na dubini od oko 15cm dubine.
Plitka obrada zemljišta zove se još i prolećno- letnja jer je obavljamo u periodu vegetacije,od maja meseca pa nadalje.Ovim načinom obrade se površinski sloj zemlje održava u rastresitom stanju i uništavaju se korovi.Pri ovoj obradi obavljamo i prolećnu prihranu vinove loze azotnim mineralnim đubrivima.Dubina na kojoj je potrebno obaviti ovu obradu je 5-10cm.Češći naziv za ovu obradu je „prašenje vinograda“. Koliko ćemo prašenja imati u toku vegetacije zavisi od: klimatskih i zemljišnih uslova.Češće ćemo je obavljati na zemljištima koja su sklona obrazovanju pokorice.U sušnim krajevima ćemo takođe češće obavljati ovu meru jer se tako čuva vlaga iz zemljišta.Ukoliko je jača suša i veća pojava korova broj izvođenja je veći.Obično se obavlja najmanje tri puta:
-prvo-pre cvetanja na dubini od 10cm
-drugo na dubini od 7cm
-treće na dubini od 5cm
Prašenje u nekim fenofazama može biti štetno za lozu: kada se prašenje obavlja u vreme cvetanja loze, ono doprinosi hlađenju zemljišta, čime se umanjuje funkcionisanje korena što može pogoršati uslove za oplodnju cvetova-moguća pojava u prohladnim godinama. Prašenja takođe mogu štetno uticati na lozu ako se izvode pri visokim dnevnim temperaturama, posebno ako se prašenje obavlja mehanizovano, veliki broj čestica suve zemlje odleće i povređuje kutikulu na nežnim delovima stabla, lišća, a posebno bobica (na ovako povređenim mestima dolazi do pojave ožegotina).U našim klimatskim uslovima broj prašenja se kreće od 3-10 puta.

Sanja Čokojević,dipl.ing.voćarstva i vinogradrstva