Stanje useva ozime setve na teritoriji nišavskog okruga

Stanje useva ozime setve na teritoriji nišavskog okruga
Usevi ozime setve na najvećem delu posejanih površina na teritoriji nišavskog okruga, nalaze se u fenofazi početka bokorenja do punog bokorenja. Kao nikad ranije, od polovine oktobra postojali su veoma povoljni uslovi za osnovnu obradu zemljišta, predsetvenu pripremu, setvu i kvalitetno nicanje useva ozime setve. To je omogućilo da se najveći deo planiranih površina za setvu ozimih strnina na ovom prostoru poseje u optimalnom roku setve i u optimalnim uslovima i van optimalnog roka setve. Već se polovinom novembra videlo da su na većini površina pod ozimim strnim žitima formirani odlični sklopovi biljaka. Povoljni temperaturni uslovi i povoljne količine padavina u toku jeseni, doprineli su da sada imamo uglavnom odlične sklopove biljaka, lepu zelenu boju useva što ukazuje da su usevi tokom zimskog perioda imali fiziološke aktivnosti i da su imali solidnu rezervu hraniva. Veći deo planiranih površina pod ozimim strnim žitima posejan je u optimalnom roku setve a oko 10-15% površina posejan je u drugoj dekadi novembra. I ovi usevi takođe su u odličnoj kondiciji, nalaze se u fenofazi 3-4 lista do početka bokorenja. Formirali su dobre sklopove i nemaju oštećenja od niskih temperatura. Kasna jesen bila je relativno topla a i prvi zimski meseci nisu bili ekstremno hladni sa jačim prizemnim golomrazicama. Jačih mrazeva do sada nije bilo, bilo je u par navrata prizemnih mrazeva oko -8 stepeni ali nema izmrzavanja biljaka. Usevi su uglavnom dobro ukorenjeni i dobro pripremljeni ušli u zimu. Kod pregustih useva, useva ječma, ozimog ovsa i useva iz rnijih rokova setve mogu se zapaziti manja oštećenja vrhova listova i pojava žutila listova usled nedostatka hraniva. U gušćim sklopovima biljke su nešto više nežnije i osetljivije na niske temperature. Ozimi ječam i posebno ozimi ovas nešto su osetljiviji na niske temperature te zbog tog imaju i veća oštećenja lisne mase. Na ranije posejanim usevima zapažena je i pojava bolesti, u manjem stepenu na starijem lišću, mrke pegavosti i septorije. Zbog velike vlage na depresijama gde se zadržavala voda i gde postoji visok nivo podzemnih voda takođe postoji pojava jačeg žutila biljaka.
Opšta je karakteristika jesenje setve slaba upotreba deklarisanog semena i potrebnih normi fosfora i kalijuma u mineralnoj ishrani pšenice. S toga će se stanje useva u daljem toku vegetacije menjati u zavisnosti od kvaliteta primenjenih agrotehničkih mera.
Najvažnija agrotehnička mera koja predstoji ratarima je prihrana azotom. Početak bokorenja je pravi trenutak za prihranu pšenice i ostalih ozimih strnih žita azotom. Fenofaza razvoja i agroekološke prilike pogoduju uslovima prihrane ozime pšenice. Proizvođačima je preporučeno da se sa prihranom sačeka polovina februara i početak marta. Česte su godine kada je februar najhledniji mesec, kada u drugoj polovini meseca budu ekstremi sa jačim prizemnim mrazevima. Primenom AN-a ili KAN-a u ovim situacijama povećala bi se osetljivost biljaka na jače mrazeve i postojala bi opasnost po oštećenje od mrazeva. Preporuka je da proizvođači već mogu krenuti sa prihranom urejom. Ureja kao organski oblik azota sporije se transformiše do lako pristupačnih oblika azota biljci. Pošto je transformacija ureje sporija, a pšenici je preko potreban azot, to je preporuka da ureju treba primeniti što pre, nasjkasnije do kraja februara. Azotna mineralna đubriva poput KAN-a, AN-a i SAN-a, nisu preporučljiva u ovom periodu. Preporuka je da se ovi oblici azota u prihrani primene početkom marta. Vrsta azotnog đubriva koju treba primeniti u prihrani zavisi i od hemijskih osobina zemljišta, odnosno od pH sredine. Na zemljištima kisele reakcije treba primeniti isključivo KAN. Na zemljištima neutralne reakcije, preporuka je da se prihrana pšenice obavi urejom, AN-om, SAN-om ili amonsulfatom.
Količina primene azoptnih đubriva u prihrani zavisi od stanja mineralnog azota u zemljištu, potreba biljaka za azotom, primene azota u jesenjoj setvi, predkulture, gustine useva. Potrebe pšenice za azotom u zavisnosti od intenzivnosti sorte su 110-130kg/ha, tritikalea 90-110kg/ha, ječma 70-90kg/ha. U usevima gustog sklopa, na parcelama gde je predkultura neka leguminoza, grašak, grahorica ili neka od detelina, treba potrebne količine azota smanjiti za 30%. Ne treba preterivati sa količinama azota u prihrani kod useva pregustog sklopa, jer može doći do poleganja. Kako su postojali povoljni uslovi za nicanje, na mnogim parcelama zbog upotrebe preterano visokih setvenih normi, postoje pregusti sklopovi biljaka. Usevi gustog sklopa, ukoliko se stvore povoljni uslovi za razvoj bolest, biće podložni napadu. Preporuka je da se u prihrani pšenice primeni oko 60kg/ha azota, a da se kasnije izvrši eventualna korekcija u prihrani.
Pored prihrane u daljem toku vegetacije obratiti pažnju na pojavu bolesti, štetočina, stepen i vrstu zakorovljenosti, i na vreme reagovati odgovarajućim sredstvima.
Saša Stanković