Očuvanje i unapređenje kvaliteta zemljišta u Šumadiji

Земљишта Шумадије углавном припадају типу смонице. Овај тип земљишта је иначе најраспрострањенији у ужој Србији. На основу потенцијалне плодности смоница се може сврстати одмах после чернозема. Висока плодност смоница потиче од дубоког хумусно-акумулативног хоризонта, солидног садржаја биогених елемената, као и релативно добрих хемијских особина.

Скоро све површине смоница су обрађене и искоришћавају се већим делом за гајење њивских култура. На подручју Шумадије најзаступљенији је кукуруз, озима стрна жита, крмно биље, а знатно мање окопавине као што су сунцокрет и соја и јара стрна жита.

И поред истакнутих повољних особина, смонице представљају посебан проблем због лоших физичких особина али и због процеса хемијске деструкције.
Под утицајем разних природних услова (клима, вегетација, рељеф, подземне и површинске воде) као и дејством човека, ова оформљена земљишта подлежу променама које могу више или мање изменити основне особине смоница.
Познавање особина ораничних обрадивих површина је сигуран пут ка њиховом правилном коришћењу у циљу одржавања или побољшања плодности. У складу са утврђеним својствима земљишта, човек може изабрати агротехнику која ће дати најбоље резултате али и спровести мере поправке уколико је неопходно.
У складу са производним својствима земљишта може се пре свега извршити избор биљних врста и сорти. Следећи корак је адекватна употреба ђубрива којима би се обезбедила правилна исхрана за гајене биљке у датим условима.
Досадашња употреба минералних ђубрива у широкој пракси често се заснивала на рутинској контроли, а најмање је имала праву слику фактичког стања, што је допринело досадашњем стању земљишта али и нивоу остварених приноса. Дакле, детаљна слика стања плодности земљишта производних парцела може се добити искључиво кроз функционисање Система контроле плодности земљишта и употребе ђубрива.
Уређење и унапређење квалитета ораница немогуће је извести без хемијских анализа земљишта, посебно уколико се ради о неструктурном земљишту без коректног односа водно-ваздушног режима а поготово ако је затровано киселинама и другим штетним материјама као што је случај са земљиштима на подручју Шумадије.

Сузана Нешковић
ПССС Крагујевац доо