Problemi u proizvodnji prirodnih travnjaka

Prirodni travnjaci kod nas su velikim delom slabo iskorišćen potencijal hrane za stoku. Mogu se koristiti kao pašnjaci , livade ili kombinovano . Nas ovde zanimaju livade .One se odlikuju malim prinosom suve mase , u proseku naše prirodne livade daju do 1.8 t/ha sena , malim procentom proteina (od 6-7 ) kao i lošim florističkim sastavom. Pored malog procenta proteina ,malo je prisutno i minerala. Sve to utiče da je sam kvalitet prirodnog livadskog sena loš. Zbog toga ima i nisku cenu u odnosu na druga sena.
Može se reći da je to posledica nehajnog odnosa domaćina ili navika u ponašanju. Jednostavno domaćini se ravnodušno ponašaju prema prirodnim livadama koje koriste . Trebalo bi da se svaka površina i poljoprivredni proizvod proizvede na maksimalno ispravan način.
Kako se najbrže popravlja i podiže prinos sena na prirodnim livadama ? Pa najlakše i najbrže primenom mineralnih đubriva . To je kod nas zaista retko da se vidi da se koriste mineralna đubriva u proizvodnji livadskog sena , a trebalo bi , a o uklanjanju korova da i ne govorimo. Jednostavno ništa. Koliko da , da , dobro je i toliko . Pošteno je reći i da oni ( prirodni travnjaci ) zauzimaju manje plodna zemljišta ili ona koja se plave .
Zašto je to tako ? Pa stalnim iznošenjem biljnih ostataka , a ne vraćanjem u zemlju istih ono prirodno siromaši . Mi sa primenom mineralnih đubriva pomažemo da se korisne livadske biljke razviju i da ih koristimo u fazi kada imaju najviše proteina. Da bi to bilo ekonomski isplativo , da bi primenili mineralna đubriva na najbolji i ispravan način trebalo bi da znamo podatke o plodnosti zemljišta.
Bez azota nema podizanja prinosa na prirodnim travnjacima . Maksimalna količina azota koju koristimo u prirodnim livadama je do 160 kg. Pored njega neophodna je primena i fosfora i kalijuma .
Ako fosfora ima dovoljno koristimo ga od 14-18 kg/ha , a ako ga nema onda od 30-40kg/ha čistog fosfora. Kalijum se primenjuje na taj način da se poštuje pravilo da sa tonom pokošene suve materije inese se do 20kg čistog kalijuma.
Neke minimalne količine mineralno kompleksnih đubriva su NPK 15:15:15 150 kg/ha i 100 kg/ha KAN-a . Fosforna i kalijumova đubriva se unose po pravilu u jesen , a azotna posle prvog i drugog otkosa .
Uglavnom podizanje niskih prinosa na prirodnim livadama je moguće kroz agrotehničke mere kao što su đubrenje , košenje zaostalih trava , uništavanje korova , kao i tehničke :drljanje i valjanje travnjaka u proleće , frezovanje , ravnjanje . Takođe uklanjanjem krtičnjaka i mravinjaka mi utičemo na povećanje prinosa. Podsejavanje je isto mera kojom možemo popraviti narušen floristički sastav i povećavamo niske prinose .
Dipl.ing. Miloš Nikoletić