OPTIMALNO VREME BERBE JABUKE – Slavica Stojkić

OPTIMALNO VREME BERBE JABUKE – Slavica Stojkić
Postoje dve faze zrelosti plodova jabuke, koje su vrlo važne u određivanju vremena berbe
1. fiziološka zrelost ili dozrelost;
2. tehnološka zrelost ili dospelost ploda.
Da bismo valjano odredili datum berbe, potrebno je znati da plodovi jabuke imaju dosta skroba -rezervne materije, koje se dozrevanjem razlažu i prelaze u šećer.
Fiziološka zrelost nastupa kad je plod jabuke najkrupniji, a semenke mogu u povoljnim uslovuma proklijati.
Tehnoloöka zrelost nastupa kad plodovi jabuke postignu najbolje karakteristike potrebne za dalju namenu (konzumacija, čuvanje u skladištu, čuvanje u hladnjači ili prerada).
Pokazatelji zrelosti su:
– morfološka svojstva plodova (oblik i boja ploda, boja mesnatog dela i boja semenki) mehanička svojstva (lakoća odvajanja peteljke ploda od drveta, čvrstoća parenhima ploda, sočnost ploda);
– hemijska svojstva mesa ploda i soka (količina skroba i šećera ) količina ukupnih kiselina);
– fiziološka svojstva plodova (starost ploda i disanje ploda).

Postoji više metoda za određivanje vremena berbe jabuka:
I) Stare metode koje su nesigurni pokazatelji određivanja vremena berbe:
Kad plodovi počnu padati sa stabla- nesigurna metoda, jer jabuke mogu opadati i zato što su oštećene od bolesti ili štetočina,
Metoda intenziteta osnovne boje plodova promena zelene boje u žutu ili u crvenu boju;
Metoda intenziteta boje semenki- bela semenka poprima tamnosmeđu boju, to je nesiguran pokazatelj jer je kod letnjih sorti semenka još nezrela dok je plod već zreo a kod zimskih je sorti je obrnuto.
II) Nove metode – sigurniji pokazatelji određivanja vremena berbe:
Metoda brojenja dana od punog cvetanja do zrenja – i to za svaku sortu ponaosob. Ova metoda nije potpuno sigurna, jer zavisi od klimatskih uslova
Metoda merenja čvrstoće mesa ploda određuje se specijalnim aparatom penetrometrom
Hemijske metode – određuje se količina skroba, šećera, kiselina i sl. Jedan od najsigurnijih načina utvrđivanja dozrelosti jabuka jeste hemijskim putem pomoću tzv. jodno-skrobnog testa ( jod-jod-kalijum test ili skraćeno J-J-K).
Jodno-skrobnim testom vrlo se dobro može odrediti vreme berbe jabuka.
Blagovremenom informacijom o roku berbe smanjuju se posledice prerane i prekasne berbe. Preranom berbom smanjuje se prinos jabuka. Plodovi se slabije čuvaju. Slabiji je kvalitet plodova, osnovna boja je slabo izražena, a jače se ističe zelena boja. Plodovi nemaju tipičnu aromu, gorkog su ukusa i podložni su pojavi fizioloških bolesti (npr. gorke pege). Prekasna berba takođe, uzrokuje teže čuvanje plodova. Veliki su gubici u prinosu zbog opadanja plodova. Smanjena im je mogućnost čuvanja u hladnjači. Plodovi su podložni različitim gljivičnim oboljenjima npr. jonatanovim pegama i staklavosti ploda.
Datum berbe zavisi od genetskih svojstava same voćke, od položaja voćnjaka, od meteoroloških uslova i sl. Ako jabuke želimo skadištiti u hladnjačama potrebno je plodove jabuke brati dok još imaju šećera u sebi. U skladištima sveži plodovi žive, dišu , te se u njima za vreme čuvanja događaju mnoge promene, npr. skrob se hidrolizom razgrađuje u šećer. Plodovi jabuke se mogu konzumirati kada u njima više nema skroba.Plodovi jabuka beru se tako da se obuhvate celom šakom, a kažiprst se podmetne ispod spojnog mesta peteljke ploda s granom. Plod se blago uvrne i odvoji.
Za različite sorte jabuka potrebni su različiti uslovi čuvanja. Preporučuje se čuvanje plodova jabuka u hladnjači s kontrolisanom atmosferom ( temperatura od 0-5°C, koncentracija CO₂ od 2-4%, koncentracija O₂ 1% i relativna vlažnost vazduha od 90-92%). U takvim uslovima jabuka se može čuvati 6 – 12 meseci. Ako plodovi jabuka stoje 4 dana na temperaturi od 20°C, smanjuje im se vreme čuvanja u hladnjači za jedan mesec.
Plodovi namenjeni daljem čuvanju moraju biti zdravi (bez znakova fiziološkog oboljenja) i što ujadnečeniji.
PSSS Smederevo