Posledice promene klime ogledaju se u neravnomernom rasporedu padavina koji ima za posledicu redovne letnje suše praćene visokom temperaturom vazduha. Jedno od rešenja je izmena setvene strukture što podrazumeva uvođenje novih ratarskih vrsta koje će dati zadovoljavajuće prinose u uslovima nedovoljne količine padavine tokom vegetacionog perioda.
Za dobijanje zrna bogatog proteinima stočni grašak je vrsta koja se uspešno gaji kao ozimi i prolećni usev. Ranije sazreva od soje i daje sigurniji prinos zrna u sušnim godinama.
Stočni grašak se u zavisnosti od dela biljke koji se koristi, deli na krmni i proteinski grašak. Krmni grašak se odlikuje bujnom nadzemnom biomasom, kosi se u fazi punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna i koristi u celini, odnosno kao celokupni nadzemni deo biljke. Krmni grašak se gaji kao čist usev ili u smeši sa strnim žitima.
Proteinski grašak, poznat kao grašak za suvo zrno, gaji se isključivo radi zrelog zrna bogatog proteinima i kao čist usev. Usled potpuno drugačije građe biljke ne zahteva potporni usev poput strnih žita. Sadržaj sirovih proteina krmnog graška najviši je u fazi pupuljanja i iznosi oko 25%. Međutim košenje u ovoj fazi razvića se ne preporučuje jer je prinos krme mali, a prava ravnoteža između prinosa krme i sadržaja proteina krme ostvaruje se u fazi punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna.
Ozime sorte krmnog graška ostvaruju prinose preko 45t/ha zelene krme a jare sorte kao što su Junior i Jantar daju prinose oko 40 t/ha krme. Krmni grašak je bogat i aminokiselinama potrebnim za rast i razvoj domaćih životinja a posebno je prisutan lizin.
Ljiljana Vuksanović
Vuksanović Ljiljana
Vuksanović Ljiljana