Kvalitet sadnog materijala u proizvodnji crnog luka

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #514075
    Pantelić Ljubodrag
    Učesnik

      Kvalitet sadnog materijala u proizvodnji crnog luka
      Tradicionalni način proizvodnje crnog luka kod nas je iz arpadžika. Da bi proizvodnja bila uspešna potrebno je koristiti arpadžik visokog kvaliteta, pre svega dobrog zdravstvenog stanja, ujednačene krupnoće i s’većim sadržajem suve materije. Takođe je važan izbor sortimenta. Kod nas su zastupljene sorte pljosnatog (pogačastog) i okruglog oblika, „Holandski žuti“ i „Jabučar“. Ovo su sorte visokog nutritivnog kvaliteta i veoma se dobro čuvaju, tako da imaju dug period čuvanja.
      Pre sadnje potrebno je klasirati arpadžik. Klasiranje arpadžika omogućuje bržu i ujednačeniju sadnju, kao i mogućnost podešavanja vegetacionog prostora prema krupnoći. Arpadžik je najbolje klasirati u tri klase prečnika:
      – 10 – 14 mm
      – 14 – 17 mm
      – 17 – 22 mm, gde se prema krupnoći podešava rastojanje u redu. Takođe, najsitniji arpadžik treba saditi na rastojanju 3 – 5 cm, a najkrupniji na 8 – 10 cm.

      Arpadžik treba čuvati na temperaturi od 0 ° do 1° C, ili iznad 18°C, jer pri ovim temperaturama luk ne prolazi stadijum jarovizacije. Čuvanje u nekontrolisanim uslovima dovodi do toga da krupniji arpadžik počinje da klija i takve lukovice najčešće daju cvetenasto stablo.
      Krupnoća arpadžika, način sadnje i sorta uslovljavaju količinu sadnog materijala, tako da se kreće od 450 kg/ha do 800 kg/ha.
      Sadnja se obavlja ručno ili mehanizovano, tako da gornji deo lukovice bude pokriven slojem zemlje debljine 2 – 3 cm.
      Sadnja se obavlja početkom proletnjih radova, pre svega da bi se iskoristila povoljna vlažnost zemljišta i biljke dobro ukorenile pre nastupanja velikih temperatura. Svako kašnjenje u sadnji, kada nastupaju više temperature dovodi do smanjenja prinosa usled neusklađenog rasta korena i listova.
      Nega useva se sastoji od zaštite useva od korova, bolesti, štetočina i zalivanja.
      Vreme vađenja luka je važan momenat, jer u izvesnoj meri od njega zavisi čuvanje luka. Luk se vadi kada je 70% biljaka na parceli poleglo. Ako se kasni sa ubiranjem može da dođe do retrovegetacije, te se luk ne može dugo čuvati jer počinje klijati u skladištu.

      Ljubodrag Pantelić, dipl.ing.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.