Deficit padavina uticaće na prinos voćaka

U krajevima u kojima godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm tokom vegetacionog perioda voćaka ne zadovoljavaju se potrebe stabala za vodom. Kada posmatramo predhodnu proizvodnu godinu na području istočne Srbije sa agrometeorološkog aspekta godišnja suma padavina bila je 575 mm, a u vegetaciji 252 mm., evidentno je prisustvo
nekoliko sušnih perioda i to u februaru, junu, avgustu, septebru i novembru. Ovakav trend je nastavljen i u prvoj dekadi januara tekuće godine, uslovio je i ozbiljan deficit vlage u zemljištu u slojevima ispod 90 centimetara. Može se reći da je zemljište potpuno suvo, a poznato je koliko voćkama i višegodišnjim zasadima treba vode tokom cele vegetacije, krajnje nepovoljno vreme i za sadašnje kulture koje su na njivi i za buduće i ako se ovakav trend nastavi i ako ne bude dovoljno zaliha vlage u zemljištu, prinos će podbaciti, voćari će možda pretrpeti najviše štete.

U takvim uslovima ekstenzivnog gajenja na voćkama su prisutni simptomi deficita vlage koji se najčešće ispoljavaju u vidu slabijeg porasta biljka, manjoj lisnoj masi, slabijem cvetanju I zametanju plodova. Iz tog razloga biljkama je neophodno obezbediti lakopristupačnu vodu u zoni aktivne rizosfere tokom celog perioda vegetacije. U cilju prevazilaženja ovakvog nedostatka vlage, praktično kao obaveznu agrotehničku meru trebalo bi uvesti navodnjavanje voćarskih kultura, jer sušne godine u letnjem periodu ostavljaju posledice kako na prinos tako I na kvalitet plodova. Obzirom na činjenicu da je poslednjih godina suša česta pojava tokom celog perioda vegetacije a posebno u letnjem periodu, to ostavlja ozbiljne posledice na smanjenje prinosa i pogoršava kvalitet plodova. Nedostatak padavina naročito je izražen u aridnim I semiaridnim područjima, gde se smenjuju vlažni sa
dužim sušnim periodima koje prate visoke temperature. Uticaj štetnog dejstva visokih temperatura vazduha na biljke ogleda se u oštećenju lisne mase, odbacivanju vrhova letorasta, a ponekad dolazi I do potpunog sušenja biljaka. Potrebe voćaka za vodom su različite u pojedinim fenofazama rasta i razvoja i potpuno su usklađene sa evapotranspiracionim zahtavima mikrolokaliteta na kome se zasad nalazi.

Sve voćne vrste imaju tipične potperiode vegetativnog rasta i generativnog razvića koji se odvijaju ciklično svake godine. U rano proleće, cvetni pupoljci bubre i nastavljaju porast. Istovremeno u uslovima povoljne aerisanosti zemljišta korenov sistem ima maksimalan porast. Za vreme niskih evapotranspiracionih uslova sredine, potrebe za navodnjavanjem su minimalne. U prolećnom periodu odvija se intenzivan vegetativni porast mladara i početni porast plodova te su i potrebe za navodnjavanjem sve veće. U toku leta, posle proređivanja plodova, nastavlja se intenzivan porast voćaka i formiraju se cvetni pupoljci za narednu godinu, pa je samim tim u ovom periodu i najveća potreba biljaka za vodom. U toku jeseni, posle berbe plodova, vegetativni porast se nastavlja sve do kasne jeseni i pojave prvih mrazeva. U ovom periodu navodnjavanjem treba samo uskladiti vegetativni porast i nakupljanje
rezervnih hranljivih materija (prvenstveno ugljenih hidrata) za narednu godinu. Deficit vlage u početku perioda vegetacije negativno se odražava na opšti porast biljaka, cvetanje je
znatno smanjeno usled opadanja cvetnih zametaka, biljke su osetljivije na bolesti i štetočine. Deficit vode u drugom delu vegetacije utiče na prevremeno sazrevanje i opadanje plodova, loše formiranje cvetnih zametaka, slabije nakupljanje hranljivih materija usled čega biljke lošije prezimljavaju. U sušnom periodu lišće voćaka može oduzimati vodu iz plodova zbog razlike u osmotskom pritisku, a kao posledica toga dobijaju se sitniji plodovi lošijeg kvaliteta.

Potrošnja vode na evapotranspiraciju voćnjaka, sastavljena je od:
a) evaporacije sa površine zemljišta, koja je u direktnoj funkciji sa učestalošću vlaženja površine i primenjenog načina navodnjavanja
b) transpiracije biljaka, koja zavisi od razvijenosti stabla i zasenjenosti površine zemljišta.

Očuvanje zemljišne vlage Pošto je za obrazovanje i porast plodova voda jedan od ključnih faktora, onda je i jedan od najvažnijih poslova u voćnjaku očuvanje zemljišne vlage. Ono se može postići na nekoliko načina: navodnjavanjem, prašenjem I mulčiranjem zemljišta.

Navodnjavanje je agrotehnička mera kojom se biljkama obezbeđuje lakopristupačna voda u zoni aktivne rizosfere tokom celog perioda vegetacije. Režim navodnjavanja određuje se prema: vlažnosti zemljišta, stanju biljaka, kritičnim periodima za vodu, spoljnim i unutrašnjim fiziološkim pokazateljima. Vreme navodnjavanja određuje se na osnovu merenja količine i kretanja vode u zoni aktivne rizosfere biljaka. To se može utvrditi vlagomerom, tenziometrom, neutronima i gama zracima.
Postoji više načina navodnjavanja, a koji će se od njih primeniti pre svega zavisi od količine raspoložive vode,karakteristika zemljišta, voćne vrste, sorte i podloge, gustine sklopa, starosti zasada.