Heljda kao hlebna i lekovita biljka

Nova setveva sezona je pred nama. Treba promisliti o novim – starim poljoprivrednim usevima. Usevima koji ne traže visoka ulaganja a za uzvrat ostvaruju dobru ekonomsku dobit Usevi kao što je heljda.
Heljda Fagopyrum esculentum je vrlo stara hlebna poljoprivredna biljka poreklomom iz Azije. Uzgaja se zbog zrna koje je dobrih nutritivnih osobina pa služi i kao dijetalna hrana. Zbog sličnosti u hemijskom sastavu zrna i zbog načina korišćenja svrstavamo je u žitarice iako botanički pripada porodici Polygonaceae.
Slama heljdei je po hranivoj vrednosti slićna slami jarih žitarica, ali stoci se ne sme davati u većim količinama jer sadrži štetni alkaloid fagopyrin. Heljda je takođe i dobra pčelinja paša jer dugo cveta i ima cvet na koji pčele lako sedaju, ali samo u jutarnjim satima. Pri povoljnim uvetima može se dobiti 80-100 kg meda sa 1 ha.
Zbog vrlo kratke vegetacije heljda se može uzgajati i kao naknadni ili postrni usev. Kod nas je najviše odomaćena u delovima Vojvodine i istočnoj Srbiji, gde se najčešće seje nakon skidanja ječma (zbog plodoreda i boljeg iskorištavanja zemljišta).
Heljda kroz vrlo kratku vegetaciju stvara veliku nadzemnu masu pa može poslužiti i kao zelenišno đubrivo, i kao čistač zemljišta od korova.
Stabljika je razgranata, visine oko 150 cm, sazrevanjem dobija crvenkastu boju. Listovi su srcoliki, a zrno je trouglastog oblika. Oljušteno zrno sadrži oko 80% skroba, 10 – 15% belančevina, 1 – 2% vlakana, 2-3 % masti i 1-2% mineralnih materija; gvožđa, fosfor i joda i povećan sadržaj B1 i B2 vitamina. Zrno se nakon ljuštenja može direktno koristiti za supe, heljdinu kašu, a posle mlevenja kao brašno za gibanicu, proju, pogačice, torte i dr. S obzirom da ne sadrži gluten (kao prave žitarice), mogu je koristiti osobe osetljive na njega. Od 100 kg zrna heljde može se dobiti 60 – 75 kg tamnog brašna. Zeleni listovi i cvet heljde mogu se koristiti i kao izvor rutina, glikozida, koji se upotrebljavaju u medicini kao lekovito sredstvo za bolesti kao što su hipertenzija (povišen pritisak), reumatizam i dijabetes, a čaj od heljde pomaže pri oporavku od zračenja i hemoterapije.
Zbog relativno niskih prinosa (oko 2 t/ha) proizvodnja heljde kao glavnog useva (može se sejati od 1. maja) manje je isplativa, pa se kod nas gotovo isključivo gaji kao postrni usev nakon skidanja ječma ili ozimog krmnog bilja. S obzirom da prema zemljištu nema velike zahteve, odnosno može se gajati i na blago kiselom zemljištima (do ph 5,5), ali zahteva humidniji klimat (sa više padavina) jer je dosta osetljiva na sušu i visoke temperature, naročito tokom cvetanja i nalivanja zrna. Osnovna obrada zemljišta obavlja se na 20-25 cm dubine oranjem u jesen ili proleće, u zavisnosti od preduseva. Ako je zemljište izrazito siromašno hranivima i nije đubreno, tada se može pre obrade nađubriti sa oko 50-60 kg N/ha, 50-60 kg P2 O5 kg/ha i 60-70 kg K2 O kg/ha. Heljda je osetljiva na poleganje pa je potreban oprez u prihranjivanju azotom.
Setva se obavlja kada se zemljište zagreje na oko 15 o C. Kod nas. setva može početi od 1. do 15. maja, kada više nema opasnosti od mraza. U ranijem setvenom roku potrebno je oko 80kg semena po ha, a u postrnoj setvi potrebno je 80-100 kg semena po ha.
Heljda je vrlo kompetitivna biljka s korovima zbog brzog nicanja i jakog početnog porasta, pa brzo zaseni površinu, a time i iznikle korove. Upravo zbog toga je dobro posejati heljdu kao hlebnu i funkcionalnu hranu, a prema potrebi i za zelenišno đubrenje, a neostaviti neobrađeno zemljište i na taj način dati mogućnost korovima za nekontrolisano širenje.
Još jednom i uvek, uradite agrohemijske analize zemljišta radi kontrole plodnosti i samo tako ostvarite preduslove za uspešnu i ekonomski isplativu poljoprivrednu proizvodnju.

Zlatko Vampovac dipl. inž.