Ratarska proizvodnja u Podrinju – 2017.godina

Ratarska proizvodnja u Podrinju – 2017.godina
Vegetacionu sezonu 2016-2017.godine, karakretisao je deficit zimski padavina, sto jedirektno prouzrokovalo manjak zimske vlage za ozime i jare useve, a od kraja maja je nastupila letnja suša, sa veoma visokim temperaturama.
U periodu oktobar – decembar 2016. godine, ozimih useva je posejano nešto preko blizu 5 000ha, od kojih je do 4 000ha posejano ozimom pšenicom. Uprkos nepovoljnim uslovima, usevi ozime setve, su uspeli da završe svoju vegetaciju, formirajući prinos u granicama proseka. Prinosi pšenice i ječma su se kretali od 4,5 pa do 6t/ha. Bilo je i slabijih prinosa, zavisno od lokaliteta.
Sneg koji je u aprilu pao, nije naneo velike štete usevima jare setve a pre svega kukuruzu. Kukuruz je u to vreme bio u fazi od ponika do tri lista. U prkos, strahovima, aprilski sneg je čak bio i dobrodošao da nadomesti deficit vlage.
Pod kukuruzom se na teritoriji rada PSSS Loznica, poseje oko 15 000ha. Uprkos lošim vremenskim uslovima, poljoprivredni proizvođači su imali zadovoljavajuće prinose. Prinos kukuruza se kretao do 8t/ha – zrna, a bilo je i površina gde je prinos izostao. Valja napomenuti da je u normalnim godinama prinos kukuruza u našem kraju, preko 10t/ha zrna.
Prodlema je bilo pri spremanju kabaste stočne hrane od kukuruza – silaže. Ove godine je silirano više površina u odnosu na predhodnu, a kvalitet silirane mase je zaostao za prošlogodišnjim. Prinos silo mase kukurza se u namenskoj setvi, normalnih godina kreće od 50-60t/ha. Na žalost naši proizvođači, retko seju namenski kukuruz za silažu, pa su tako količine silirane mase daleko ispod 50 t/ha. Ove godine sa površine od hektara silirano je do 20t mase.
Najveće probleme u vegetaciji je imao usev soje, koji se seje na površini preko 1000ha. Prinos zrna soje retko gde je prelazio 2,5t/ha. A žetva se završila krajem oktobra.
Usevi krmnog bilja, a pre svega lucerke, su dali prva dva dobra otkosa, dok su ostali otkosi nisu ni uspremani sa njiva.
Svi ovi problemi vezani za deficit vlage i nedostatak padavina bi mogli biti ublaženi da su proizvođači u mogućnosti da u većem procentu koriste navodnjavanje svojih useva. Postojanje prve izdani, kao i sistema za navodnjavanje, u velikoj meri bi stabilizovalo proizvodnju ratarskih kultura na području grada Loznice.
Dušan Despotović