U slučaju da se grla drže slobodno, ili na ispustima uglavnom nema problema sa papcima, Oni se tada (rožina) troše u granicama rasta. Papci previše rastu ako se goveda slabo kreću ili vreme neprestano provode u staji. Rast rožine je u tom slučaju veći nego trošenje. Kako rožina papaka raste u najvećoj meri prema napred i unutra, papci se postepeno izdužuju, uvrću unutra jedan prema drugom i prema gore, a ponekad se ukrštaju. Tako dolazi do poremećaja statike tela, opterećenje sve više pada na zadnje delove tela. To životinjama otežava stajanje. Zbog bolova koje trpi pri stajanju jedinka skoro neprestano leži, nema apetit i tako se smanjuje proizvodnja mleka.
Higijena i nega papaka podrazumeva preduzimanje mera kojima može da se utiče na održavanje fizioloških i statičkih odnosa u papcima i ekstremitetima krava, uključujući tu korekcije papaka radi uspostavljanja narušenih statičkih odnosa, kao i saniranje nastalih patoloških pojava.
Pregled i kontrola papaka kod vezanih krava vrši se dva puta godišnje, a kod slobodnog držanja krava na rešetkastim podovima bez prostirke do 4 puta godišnje.
Mere koje se preduzimaju u vezi nege papaka su:
-mehaničko čišćenje papaka i odstranjivanje nečistoće i stranih predmeta,
-kupke i pranja papaka (bakarni sulfat, formaldehid),
-korekcije papaka kojima se odstranjuju prerasli ili nepravilno izrasli delovi papaka. Prvo se obrezuju papci na prednjim nogama i to sa unutrašnje strane,
-medikamentozno tretiranje patoloških pojava na papcima.
Joksić Goran
Joksić Goran