Organsko povrtarstvo – Dipl. ing. Gordana Rehak

ORGANSKO POVRTARSTVO

Organsko povrtarstvo, ili organsko baštovanstvo je stil baštovanstva koji vodi računa o zaštiti prirodne sredine i čoveka. Metode ovog baštovanstva može da primenjuje svako, sa ciljem da se stvori i održi bašta gotovo svakog oblika, veličine i stila, na bilo kom mestu, od centra grada do seoske sredine. Organsko baštovanstvo pruža vam priliku da stvorite baštu kakvu želite, uz saznanje da doprinosite zaštiti šire okoline u kojoj svi moramo da živimo.
Nedavno sam pročitala izlaganje Leonida Šaraškina, rusa, koji opisuje primer ruske organske proizvodnje i ovako kaže:
„ Zamislite da živite u zemlji gde ne samo da je normalno da sebi uredite svoju sopstvenu parcelu bez poreza i mešanja države, već da ste još i stimulisani da na taj način unapredite kako sopstvenu samostalnost tako i snažno i zdravo društvo. Zamislite sada još da u toj zemlji i vaši susedi takođe imaju svoju parcelu i to u okviru mreže necentralizovanih, ekonomski održivih, nezavisnih „eko sela“ koji proizvode više nego dovoljno namirnica da ishrane celu zemlju.“
S obzirom na industrijalizovanu masovnu produkciju uz pomoć hemije i genetskog inženjeringa to zvuči kao utopija , ali zemlja koja je opisana ovde je Rusija i to u našem vremenu. Kako se pokazalo, model današnje ruske poljoprivrede cveta kroz milione malih imanja u porodičnom vlasništvu, koji su vođeni po principima organske poljoprivrede. Najveći deo namirnica koje se troše u zemlji proizveden je na taj način.
Za razliku od industrjalizovane poljoprivrede, ogromnog sistema, koji zavisi od hemikalija koji preovladava, ovaj sistem koji zapravo i nije sistem, radi preko ljudi i za ljude. Zahvaljujući vladinoj politici koja stimuliše samostalna seoska porodična imanja, a ne pohlepu hemijskih koncerna, može i hoće većina ljudi na privatnim parcelama svojih dača da gaji sopstvene životne namirnice”
U osnovi ruski baštovani demonstriraju da bašte mogu ishraniti svet- nije potreban genetski inženjering, nikakva industrijska poljoprivredna preduzeća ni tehničke novotarije da bi bili sigurni da će svako imati dovoljno da jede.“ piše Leonid Šaraškin, i objašnjava istoriju ovog projekta, gde čovek ponovo dolazi u kontakt sa zemljom i prirodom.
Organsko povrtarstvo nije samo zamena hemikalija, (kao što su mineralna đubriva i pesticidi), prirodnim preparatima, kako se često pojednostavljeno opisuje, ono je mnogo više od toga, u teoriji, ali i u praksi.
Korišćenje životinjskog đubriva predstavlja integralni deo većine sistema organske poljoprivrede, ali sasvim je moguće gajiti baštu bez korišćenja bilo kakvih proizvoda životinjskog porekla. Baštenski kompost, zelenišno đubrivo, kompost od lišća i đubriva na biljnoj osnovi materije su za organsko povrtarstvo bez sastojaka životinjskog porekla.
Konvencionalna đubriva uglavnom su rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su dostupni biljkama). S druge strane, organski metodi oslanjaju se na živa bića nastanjena u zemlji koja bi trebalo da hranljive sastojke učine dostupnim biljkama.
Iako deluje neverovatno, u samo jednoj kašičici plodne zemlje može da bude više bakterija i gljivica nego što ima ljudi na planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlažu kompost, prirodno đubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti pomažu i da se poboljša struktura zemljišta.
Zemljište koje se obogaćuje na ovakav način po pravilu daje zdravije biljke, koje su sposobnije da se odupru napadima štetočina i bolesti ili imaju mnogo veće izglede da se oporave od njih, pa je zato preporučljivo da se poljoprivrednici usmere i krenu sa proizvodnjom zdravstveno bezbedne hrane.

Dipl. Inž. GORDANA REHAK PSSS Šabac