U poslednje vreme često se pominje zadrugarstvo, da treba formirati zadruge, da se proizvođači udružuju. Ali na sam pomen ovih termina dolazi do otpora, čak mislim i da se ne razmišlja kada se daje odgovor “a to neće funkcionisati, nemože to kod nas”. Naši proizvođači nikako da shvate da sami u ovo vreme u vreme globalizacije tržišta, nemogu sami istupati. Kao pojedinci nisu konkutentni ni kvalitetom a ni kvantitetom kao ni kontinuitetom isporuke svojih proizvoda.
Zadružni način poslovanja je neophodan da bi mala gazdinstva opstala. To je oblik udruživanja na dobrovoljnoj bazi sa ciljem zajedničkog istupanja na tržištu i prodajom svojih proizvoda, kako bi se izbegao monopolizam, siva ekonomija, ucenjivanja pri prodaji proizvoda, određivanja najboljeg momenta prodaje proizvoda. Stupanjem u zadrugu povećava se uposlenost članova gazdinstva pri čemu se jača ekonomska moć gazdinstva, smanjuje odlazak mladih sa sela, omogućava povoljnija nabavka repromaterijala, genetskog materijaal, mehanizacije i još bolje kad bi ona bila vlasništvo zadruge. One su potencijal za oživljavanje poljoprivrede, ekonomije, seoskog turuzma, zanatstva seoskih sredina.
U zemljama članicama EU zadrugarstvo je organizacioni i preduzetnički sistem, bez koga nemože da se zamisli funkcionisanje i razvoj poljoprivrede. Zadruge povezuju i udružuju proizvođače u cilju zaštite interesa svih članova. U svetu više od tri milijarde ljudi ostvaruje prihod od zadruga a na području EU ima više od 132 000 zadruga. Treba se zapitati zašto kod nas nemože, zašto je to na niskom nivou, mislim da poverenje među našim proizvođačima ima veliki značaj.
PSSS Šabac Svetlana Zlatarić
Zlatarić Svetlana
Zlatarić Svetlana