Koliko su važni pojedini mikroelementi u voćarstvu

Недостатком микроелемената воћке слабије расту и често остају патуљасте. Они су за нормалан развој и плодоношење потребни воћкама у врло малим количинама. Њихов недостатак може изазвати озбиљне последице, не само у неправилном развићу плодова већ могу да пропадну и гране и корен, а некада се и цело стабло осуши. На нормално снабдевеним земљиштима и не плантажне производње њих, обично, има довољно у земљишту, али код интензивније производње ови елементи могу бити у озбиљнијем недостатку, због чега наступају разни премећаји, познатији у воћарству као болести исхране.
Манган (Mn) је веома важан као биокатализатор за образовање хлорофила, убрзава процес фотосинтезе, стимулише синтезу и акумулирање шећера и каталитички делује при оксидационим процесима у биљкама. Такође, помаже асимилацију минералног азота из земљишта. Највише га садрже делови богати хлорофилом. Недостатак мангана препознаје се по хлорозном ( жутичавом лишћу), у тежим случајевима по ободу листова јављају се ожеготине, тако да цела површина листа добија хлоротичан изглед, осим уског појаса око нерава, за разлику од недостатка гвожђа, када су зелени само нерви.
Симптоми недостатка Mn често се пермутују са недостатком других састојака или поремећаја у вегетацији. Недостатак Мn је ретко присутан, али се може јавити, нарочито код бресака и то најчешће на кречним земљиштима са јачом алкалном реакцијом, јер се тада Мn слабије апсорбује.
Бакар (Cu) јако је важан за развитак воћака. То се нарочито показало код воћака које се не третирају неким од бакарних препарата против разних гљивичних обољења. Иако његова улога није до краја расветљена, истраживачи сматрају да је нарочито потребан воћкама на земљиштима са високом подземном водом. Недостатак бакра може се препознати у летњим месецима по лишћу на леторастима које се искриви и савија навише. Доње лишће на таквим оболелим леторастима је, обично, бледозелено са пуно ситних, неправилних, некротичних пега. Крајем јула лишће почиње да опада од врхова ка основи. Кора стабла постаје врло храпава, а може имати и некротична места, нарочито код стабала крушака. Заметање плодова и њихово одржавање је веома слабо.
Бор (B) је један од највише проучаваних микроелемената јер се услед његовог недостатка јављају озбиљни и разноврсни физиолошки поремећаји. Познато је да је бор апсолутно неопходан за нормално успевање воћака, поготову за добру родност и квалитет плодова. Он регулише развитак генеративних органа, цветање, оплодњу, као и нормално образовање плодова. Симптоми његовог недостатка у земљишту код воћака се манифестују у сушењу врхова младара па и целих грана на периферији круне. Такве гране сасвим слабо крећу на пролеће. Лишће је ситно и изгледа заморено. Јавља се и сушење врхова једногодишњих младара, а на тим гранчицама понекад се образују чворновата задебљања. Уколико се крајем лета сасуше врхови зелених младара, испод осушеног места избијају нови младари током исте вегетације. На тај начин врхови грана оголе, а испод одумрлог дела избијају бројни, слабије развијени младари. Значајнија је појава лентицела, пуцање коре и стварање задебљања која су мрке боје на пресеку.
Цветови у дефициту бора опадају пре заметања, или интензивније отпадају заметнути плодови. Преостали плодови формирају мрка, одумрла, плутаста места, често су деформисани, а код коштичавих плодова јавља се и смола.
Јабучасте врсте су осетљивије на недостатак бора, који је, углавном , изражен на песковитијим и јако кречним земљиштима, поготову у сушним годинама, када воћке могу изумрети за 2-4 године.
Цинк (Zn) је неопходан за синтезу индолсирћетне киселине, односно фитохормона ауксина. Његовим недостатком престаје пораст вршних делова, а услед поремећених функција лишће се ненормално развија, услед чега долази до општег слабљења воћке и неродности. Његовим недостатком више су погођене јабука и трешња, а мање шљива и бресква. Недостатак овог елемента најчешћи је на алкалним земљиштима, током летњег периода.
Симптоми недостатка цинка су ситно лишће, светле боје на врховима грана, а у тежим случајевима и формирање кратких интернодија и розета од лишћа по целој грани. Цветање је у почетку нормално, али је заметање значајно умањено и родност опада. Кора се лако одваја, а на њој се јављају хипертрофиране лентицеле.

Мр Бранко Танасковић