Romanovska rasa ovaca-Dragan Radosavljević, PSSS Negotin

U zadnjih par godina postoji veliko interesovanje za Romanovskom rasom ovaca, prvenstveno zbog velike plodnosti, (jagnjenja velikog broja jagnjadi) i kvalitetnog mesa. Takođe, postoje nekoliko zapata umatičenih ovaca ove rase od skoro, koji se postepeno uvećavaju, tako da postoji i mogućnost ostvarivanja subvencija za priplodni materjal, pa je i to razlog velikog interesovanja za kupovinu ove rase.
Romanovska ovca je predstavnik rase koja služi za dobijanje najboljih (najkvalitetnijih) koža, koje se odlikuju svojom lakoćom, jačinom i toplotom, a isto i svojom lepom bojom, kao i osobinom da se prilikom nošenja ne otiru (linjaju).
Postala je sredinom XIX veka selekcijom u čistoj krvi od severnih kratkorepih ovaca. Najbolji rezultati u poboljšanju osobina ove ovce postignut je u okrugu Romanovo-Borisoglebskom po kome je ova rasa nazvana romanovska. Stvorena je sistemskom selekcijom za proizvodnju kvalitetnih kožica i većeg broja jagnjadi pri jednom jagnjenju. Za priplod je ostavljano potomstvo, koje potiče od visokoplodnih majki I to onih, koje su pri prvom jagnjenju davale ne manje od tri jagnjeta.
Romanovska ovca je poboljšavana krajem XIX veka i početkom XX veka primenom metoda ukrštanja. Korišćeni su ovnovi sautdaun, lester I linkoln rase, da bi se povećala proizvodnja mesa i kvalitet kožice. Tako je stvorena rasa kod koje od vrednosti godišnje proizvodnje po ovci, otpada na proizvodnju jagnjećeg mesa 55-60%, kožice 30-33% i vunu 10-12%.
Inače to je primitivna ovca, ali koja svojim proizvodima, naročito kožom i plodnošću može konkurisati u pogledu rentabilnosti svim gojaznim rasama ovaca.
Romanovska ovca je srednja krupna i visokonoga rasa. Visina grebena se kod ovaca kreće između 60 i 70 cm (prosečno 65 cm), te romanovska ovca spada u srednje krupne rase ovaca.
Koža je najglavniji proizvod romanovske ovce. Ona je od svih drugih rasa najboljeg kvaliteta, jer je veoma laka, topla i jaka, a od upotrebe se ne otire. Uz to je i lepe boje.
Telesna masa odraslih romanosvkih ovaca je 45kg (32-56kg) a ovnova izmedju 48 I 64kg. Ovce boljih zapata imaju prosesčnu masu tela oko 60kg a ovnovi preko 80kg. Novorođena jagnjad imaju telesnu masu u proseku 3kg. Jagnjad se brzo razvijaju jer su ovce vrlo mlečne ali se ne muzu zbog velike potrebe u mleku za odgajivanje jagnjadi. Za laktaciju od 100 dana ovce proizvedu 100-150kg mleka a elitna grla 200-250kg mleka. Jagnjad sa 100 do 120 dana uzrasta su teška u proseku oko16kg I više, a sa 8 do 9 meseci 35-40kg. Zalučenje jagnjadi je sa 100 dana od rodjenja. Romanovska ovca se odlikuje izvandrednom plodnošću. To je najplodnija ovca na svetu, a njena plodnost je rezultat sistematskog odabiranja za priplod najplodnijih grla. Ovce redovno ojagnje 2-3komada, ponekad 4-5 komada a u pojedinim slučajevima 6-8 komada, dok je samo jedno jagnje izuzetak. Rekord plodnosti je 17 jagnjadi u dva uzastopna janjenja (u jesenjem 9 a u prolećnom 8 komada – citirano po Ivanovu).
Od ukupno rodjene jagnjadi na jedince odpada oko 20%, blizance 52%, trojike 24% a četvorke I više od 4 jagnjeta 4%.Na boljim farmama se dobije od 100 ovaca 250-300 jagnjadi pri jednom jagnjenju.
Plodnost je povećana još I time što se romanovska ovcamože jagnjiti I 2 puta godišnje. Pri dvokratnom jagnjenju može se dobiti godišnje ne retko I više od 350 jagnjadi od 100 ovaca.Romanovske ovce su policiklične, jer se fertilni estrus javlja u toku cele godine, tako da ne postoji određena sezona u pogledu vremena parenja I jagnjenja. Pasivni nagon kod ove rase ovaca traje 60 časova, odnosno dva puta duže nego kod drugih rasa ovaca. Za to vreme ovce se osemene dva do četiri puta, jer se plodnost povećava na taj način do 30% u odnosu na grla koja su jednokratno osemenjena.
Mlada grla su polno zrela sa 4-5 meseci, ulaze su priplod sa 11-12 meseci kada postižu masu tela od 35-45kg. Muška grla ulaze u priplod kad navrše 18 meseci uzrasta.
Težina ploda romanovske ovce sa placentom I tečnošću koja okružuje plod iznosi prosečno 20% mase tela majki pre jagnjenja a može da bude I do 30%, dok je kod drugih rasa 10-15%.
Radi visoke plodnosti romanovska ovca je izvožena u mnoge zemlje sveta, kao I u našu zemlju. Služi za ukrštanje sa domaćim rasama.
Korišćen tekst:”Odgajivanje, reprodukcija, selekcija i ishrana ovaca”, autori: Cvijan Mekić, Dušan Latinović, Goran Grubić