Krastavost krompira

Ovo obolenje na krtolama krompira izazivaju 2 gljive:
– Actinomyces scabies i
– Spongospora subterranea.
Obična krastavost krtola- Actinomyces scabies
Ovo obolenje je rašireno u proizvodnim područjima gde se gaji krompir. Zaraza ne utiče na rast cime a ni na prinos, ali utiče na kvalitet krtola za jelo. Krtole zaražene običnom krastavosti su nakon skidanja pokožice upotrebljive za ljudsku ishranu, ali zbog ružnog izgleda gube tržišnu vrednost. Ovo obolenje se sreće u suvim i peskovitim zemljištima alkalne reakcije. Za vreme zametanja krtola pogoduju joj sušno i toplo vreme.
Simptomi: na površini krtola registrujemo kraste, plutasta udubljenja u tkivu. Gljiva ne prodire u unutrašnjost krtole. Intenzitet bolesti zavisi od sorte i agroekoloških uslova proizvodnje.
Parazit se održava u zaraženim ostacima krompira na njivi, i u zemljištu se može održati duži niz godina, a prenosi se zaraženim sadnim materijalom.
Prašna krastavost- Spongospora subterranea
Mestimično se javlja i ne utiče na prinos ali pogoršava kvalitet krtola i smanjuje tržišnu vrednost krompira. Ovaj patogen parazitira i druge biljke iz familije Solanaceae.
Simptomi: Na površini krtola javljaju se bradavičasti plihovi iznad kojih kasnije pokožica puca. U njima se nalazi prškasta masa koja predstavlja organe za razmnožavanje parazita. Krastavost se takođe javlja na korenu i stolonima.
Parazit se održava u vidu trajnih spora u zaraženim biljnim ostacima u zemljištu. Hladnije i vlažnije vreme, veća vlaga zemljišta doprinose pojavi ove bolesti na krompiru.
Zaštita se teže sprovodi jer sama tehnologija gajenja, upotreba veštačkih đubriva pospešuje napad ove bolesti, dok kisela đubriva ( amonijum sulfat ) smanjuje napad ove bolesti.
Preporuka je da se krompir ne gaji na tek zasnovanoj parceli koja je godinama bila u parlogu, takođe da se ne unosi stajnjak koji ima previše slame. Na kiselim zemljištima bolest se ređe javlja. Ako je usev bio zaražen prašnom krastavosti ne preporučuje se gajenje krompira 5 godina.
Plodored, i izbor sorti koje su otporne na ove bolesti su najvažnije mere borbe tokom gajenja. Za đubrenje koristiti zgoreli stajnjak i birati zemljišta kiselije reakcije.

PSSS ŠABAC, Slavica Maksimović