Izbor lokacije za podizanje voćnjaka

Obzirom da se položaj bira samo jedanput pre sadnje voća, to je veoma složen i odgovoran posao. Prilikom odabira lokacije, moraju se uzeti svi činioci koji utiču na voćarsku proizvodnju. Od velike je vežnosti posmatrati kako ekološke (mikroklimatske), tako i organizaciono – ekonomske aspekte. Zato je potrebno širu okolinu budućeg područja s obzirom na važnije klimatske činioce (reljef, nagib, ekspoziciju i izloženost vetrovima) dobro istražiti i poznavati. Promašaji pri izboru lokacije sa klimatskog aspekta, teško se mogu popravljati u već podignutom voćnjaku. Od klimatskih uslova najznačajnije je analizirati: temperaturne uslove (ukupna suma temperatura u toku godine, minimalne i maksimalne temperature, pojava i učestalost prolećnih i jesenjih mrazeva), padavine (na osnovu količine i rasporeda padavina po mesecima će zavisiti i planiranje navodnjavanja zasada), kretanje vazdušnih masa (pojava jakih vetrova i njihova učestalost), gradobitnost područja, zagađenost vazduha.
Takođe je jako bitno izvršiti i uvid u zastupljenost i zastupljenost voćnih kultura u neposrednoj blizini na kojoj se želi zasnovati voćarska proizvodnja.
Izboru zemljišta takođe treba posvetiti pažnju u smislu da treba istražiti fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, postojanje podzemnih voda, mogućnost zadržavanja nadzemnih voda na površini i drugih važnih činilaca. Projektovanjem se rešavaju pitanja hidromelioracije, viška površinskih i podzemnih voda, zaštite od tuđih slivnih voda, načina pripreme zemljišta s meliorativnim đubrenjem, mogućnosti terasiranja na nagnutim terenima, osiguranja vode, zaštite od grada i jačih vetrova, organizacije proizvodnih parcela , glavnih i sporednih puteva, dovoda električne energije, mehanizacije procesa proizvodnje i prevoza, osiguranja stručnjaka i radne snage, izbora vrsta, sorata i podloga s rasporedom po proizvodnim parcelama, nabavke voćnih sadnica, izbora uzgojnih oblika s tehnologijom dinamike gajenja, đubrenja, programa zaštite od bolesti, dinamike rodnosti i strukture proizvodnje. Zemljište je potrebno pažljivo pripremiti kako bi se posađene voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele. Priprema zemljišta sastoji se od čišćenja terena, ravnanja terena, melioracije i rigolovanje terena.
Zasad voćaka može se podići na terenu koji je ranije bio obrađivan i na njemu su se uzgajale ratarske ili voćarske kulture kao i na terenu koji nije bio obrađivan (šuma, šikara, livada, pašnjak). Ranije obrađivano zemljište, posebno ako je bilo navodnjavano, sigurno je izgubilo svoju strukturu stoga je istu potrebno popraviti nekom od meliorativnih mera. Puno bolje je kada se zasad zasniva na parceli na kojoj se prethodno uzgajala neka leguminoza. Kako je mrvičasta struktura zemljišta najbolja za uzgoj voćaka, kao pretkulture takođe su pogodne repa i žitarice. Najlošiji izbor jesu parcele na kojoj se prethodno uzgajala neka voćna vrsta. To zemljište se najpre mora koristiti za gajenje nekih drugih kultura i to duže vreme kako bi se zemljište odmorilo. Zemljište koje je ranije bilo pod šumom ili šikarom potrebno je iskrčiti od svog drveća i nastojati odstraniti što više korenja koje ako ostane u zemljištu predstavlja izvor truljenja što može zaraziti koren voćke. Tereni pod većim nagibima zahtevaju određenu pripremu zemljišta za podizanje voćnjaka. Ako na terenu postoje veće neravnine, depresije i izbočine, potrebno ih je pre dubokog oranja izravnati, posebno zbog normalnog oticanja suvišne vode. S površine treba iskrčiti i odstraniti svo kamenje. Na terenima s nagibom većim od 8 do 10 % potrebno je terasiranje zbog opasnosti od erozije i ispiranja hranjivih materija.
Treba obratiti pažnju i na ekspoziciju terena, koa veoma važnom faktoru. Južne strane su izložene jačim zagrevanjima, što ima za posledicu ranije kretanje vegetacije i češću pojavu oštećenja od poznih prolećnih mrazeva, a u toku vegetacije je izražen deficit vlage. Severni položaji su najhladniji, najslabije osvetljeni i vlažni.
Pri oceni ekonomskih uslova, značajni su: tržište, komunikacije, radna snaga i tradicija.
Voće je roba koja zahteva odgovarajuće tržište za svoj plasman, pa proizvodnju treba prilagoditi kupcima. Treba imati u vidu i udaljenost tržišta, zbog troškova transporta i osetljivosti nekih voćnih vrsta na transport.
Putna mreža koja povezuje voćnjak i tržište značajan je faktor u planiranju ove proizvodnje.
Radna snaga i tradicija – posebno su kritični periodi zimske rezidbe i berbe. Zbog toga pri oceni strukture i obima buduće proizvodnje treba imati u vidu i mogućnost angažovanja radne snage