Razmnožavanje ribizle zrelim reznicama-Suzana Jerkić

Razmnožavanje ribizle zrelim reznicama najčašće se koristi iz razloga što je jednostavno i jeftino, tako se dobijaju dobro razvijene sadnice koje o bezbeđuju dobar prijem, bujan porast i visoku rodnost zasada.
Reznice se mogu uzimati iz rodnih zasada, ali je bolje kada se one koriste iz matičnjaka podignutog sortno čistim i zdravim sadnim materijalom. U matičnjacima se žbunovi sade na manjem rastojanju ( 2 x 1 m) pa kada se skinu svi jednogodišnji letorasti ili se 2-3 ostave za rod po 1 ha matičnjaka može se dobiti godišnje od 150.000 – 200.000 reznica ribizle. Za reznicu se koriste jednogodišnji dobro razvijeni letorasti. Od jednog letorasta mogu se dobiti 2-3 reznice dužine 10-20 cm. Iako se bolje ožiljava donji deo letorasta, za reznice se može iskoristiti čitav jednogodišnji letorast sem vršnog dela koji nije dovoljno sazreo. Dužina reznica zavisi od strukture, plodnosti i vlažnosti zemljišta u prporištu.Ukoliko je zemljište u prporištu bolje strukture, plodnije i postoji mogućnost navodnjavanja, dovoljno je da reznice budu duge 10-15 cm, ali ako je u prporištu zemljište lakše i bez mogućnosti navodnjavanja reznice treba da su dužine 15-20 cm. Najbolje je kada se letorasti od kojih se prave reznice skidaju nešto ranije u jesen dok još nije otpalo svo lišće sa njih već je prisutan poneki listić na vrhu, jer su tada oni bogatiji u hranljivim materijama, pa se reznice bolje ožiljavaju nego kada se letorasti skidaju u toku zime ili rano u proleće. Letoraste do prporenja treba čuvati u odgovarajućim uslovima to se postiže vezivanjem u snopove po 25 letorasta i njihovim trapljenjem u vlažan pesak ili treset, ali tako da se gornji krajevi reznice okrenu nadole kako bi se usporilo njihovo kretanje. Letoraste za reznice možemo čuvati upakovane u najlon kese i u hladnjačama na temperaturi 1-20 C. Neposredno pred prporenje uzimaju se letorasti i od njih prave reznice prekraćivanjem na odgovarajuću dužinu. To sprečava isušivanje reznica ukoliko bi se one ranije pripremile, a i odbacuju se one koje su tokom čuvanja isušene, oštećene, sa krenulim pupoljcima itd.U dobro pripremljenom i dobro nađubrenom zemljištu organskim i mineralnim đubrivima pripremljene reznice se sade jednostavnim pobadanjem u redove na rastojanju od 60-80 cm između redova i 10-12 cm u redu i to tako da iznad zemlje ostane jedan eventualno dva pupoljka. Prporenje na otvorenom polju se obavlja u proleće najčešće tokom aprila, odnosno kada se zemljište prosuši i počne zagrevati.Tako neće doći do isušivanja i truljenja reznica tokom zime ukoliko bi prporenje izvršili u jesen. Jesenje prporenje se pokazalo dosta nepouzdano jer pored sušenja i izmrzavanja mraz podigne reznicu uvis (posebno ako nema snežnog pokrivača) pa je potrebna popravka sadnje u proleće a javlja se i napad glodara. Prporenje se može obavljati u lejama sa odgovararajućim supstratom u plastenicima i staklenicima. Ožiljavanje zrelih reznica je bolje ukoliko se pre stavljanja reznice u supstrat potopi njihov bazalni deo ( 5 sec) u rastvor indol-buterne kiseline (IBA 250mg/l).Nakon toga reznica se ostavi oko 15 minuta da se prosuši ( upije),a zatim se bazalni deo potopi u posudi sa praškastim fungicidom i tek onda postavlja u zemlju ili supstrat. Sadi se direktnim pažljivim pobadanjem reznice u zemlju, bez sadiljki.

Suzana Jerkić dipl.ing.