PRVO PROLEĆNO PRSKANJE VOĆAKA

Prvo prolećno prskanje voćaka je jedna od najznačajnijih mera hemijske zaštite koju treba sprovesti u višegodišnjim zasadima. Ovim prskanjem smanjuje se brojnost velikog broja insekata, grinja i glavnih ekonomski prouzrokovača bolesti. Od insekata prvim prolećnim prskanjem suzbijaju se:
– štitaste, krvava i lisne vaši, cvetojed, mrazovci, moljci, listojedi, buve, gubar, kukavičja suza, savijači pupoljaka, zatim grinje, a od glavnih prouzrokovača bolesti suzbijaju se:
– bakteriozna plamenjača, čađava pegavost lista i krastavost plodova, monilia koštičavog voća, šupljikavost lišća, kovrdžavost lista breskve, rogač šljive i dr. Lisne vaši u toku vegetacije imaju veći broj generacija i zbog toga smanjenje populacije jaja koja prezimljavaju je ključna mera borbe protiv lisnih vašiju. Cvetojed proređuje cvetove, listojed i polifagne štetočine oštećuju list, savijači oštećuju pupoljke, a grinje od starta smanjuju funkciju lista, te otuda iz ovoga proizilazi značaj ovoga prskanja. Svi navedeni prouzrokovači bolesti u startu nanose oštećenja na listu, mladim formiranim plodovima, kao i mladim izdancima, te se prvenstveno moraju sprečiti patogeni da ne izazovu infekciju, jer se štete odmah manifestuju i simptomi ostaju tokom cele vegetacije, smanjujući prinos, a posebno kvalitet. Pre prvog prolećnog prskanja voćaka treba obavezno sprovesti rezidbu voćaka sa kojom treba ukloniti sve osušene i zaražene grane i mumificirane plodove, jer služe kao izvor zaraze. Nakon rezidbe sav biljni materjal treba izneti iz voćnjaka i spaliti.
Pravilna primena podrazumeva poštovanje preporučene doze ili koncentracije primene preparata ali i tečnosti i sam postupak prskanja. Prskanje treba izvršiti po mirnom vremenu bez vetra, na temperaturi iznad 10oC uz «kupanje voćaka» odozgo na dole. Prilikom obavljanja prvog prolećnog prskanja voćaka i vinove loze koristiti kompletnu zaštitnu opremu i voditi računa da ne dođe do zagađivanja izvora vode i vodotokova. U zavisnosti od vrste voćaka prvo prskanje se izvodi u različitim fazama. Breskva se mora zaštiti pre pucanja pupoljaka i pored izvedenog jesenjeg plavog prskanja. prvo prolećno prskanje ne sme dočekati fazu pucanja pupoljaka. U fazi pucanja pupoljaka i zelene tačke na pupoljku izvode se prolećna prskanja prewparatima na bazi bakra. Na ovaj način se sprečava pojava kovrdžavosti lista. Taphrina deformans – kovrdžavost lista se ne može lečiti, nego se mora sprečiti.
Šljiva, višnja i trešnja se štite u fazi «mišje uši» (posle pucanja pupoljaka, kada izbiju prvi zeleni listići).
Jabučaste voćne vrste prvi put se u proleće štite u fazi «mišje uši».
Ostale voćne vrste iz jagodičastog i jezgričavog voća štite se pre cvetanja.
P r v o p r o l e ć n o p r s k a nj e Galmin (1-2%) + Cipkord (0,03%) + Bakaroksihlorid 50 (0,5%). Tretiranje ppreparatima na bazi bakra kao što su: Bakar-oksihlorid 50 (0,75%), Cuprozin 35WG (0.35%), Funguran-OH (0,4-1%), Cuprablau Z (0.5%), Bakrocid-50 (0,75%) Cuproxat (0,25-0,6%), Kocide-2000 (2 kg/ha) Kupragin (0,75-1%), treba obaviti do faze «mišje uši» jer su posle te faze preparati na bazi bakra fitotoksični. Količina vode se kreće od 500 – 1.500 l/ha. Navedeni preparati se mogu međusobno mešati, u fazi «mirovanja» kod breskve i u fazi «mišje uši» kod ostalih voćnih vrsta neće biti fitotoksičosti. Kombinacija preparata je efikasna za smanjenje potencijala prezimljujućih štetnih agenasa i vrlo je ekonomična imajući u vidu značaj izvođenja prvog prolećnog prskanja. Karenca je obezbeđena vremenom primene, a radna karenca iznosi par dana.

Slavica Dželatović,
dipl.ing. zaštite bilja